Stomatološki problem o kome pacijenti najmanje znaju je definitivno erozija zuba. Za razliku od karijesa ili upale desni, u slučaju erozije nije problem u bakterijama, već u šteti koju nanose hemikalije, uglavnom iz gaziranih sokova.
Erozija zuba je svako uništavanje gleđi izazvano spoljnijm faktorom, najčešće gaziranim pićima. Čak i stomatološki edukovani pacijenti često nisu upoznati sa problemima koje donosi erozija zuba uzrokovana pićima sa niskom pH vrednošću, već misle da je najveći problem šećer, odnosno veruju da pošto nemaju karijes i redovno peru zube, neće imati problema. Blaža erozija zuba prisutna je kod preko 15% odraslih pacijenata i oko 25% dece školskog uzrasta, dok kod oko 5-10% opšte populacije možemo videti neki tip teže erozije.
Glavni krivci za eroziju zuba su limunska i fosforna kiselina u gaziranim pićima, dok je nešto manje štetna jabučna kiselina u negaziranim sokovima. Način na koji limunska kiselina, fosforna kiselina i jabučna kiselina deluju na zube je potpuno drugačiji od načina na koji deluje šećer, zbog čega pacijenti često dolaze kod zubara kada je erozija već uznapredovala. Oni tada dolaze zbog povećane osetljivosti zuba, uglavnom ne znajući da imaju eroziju, jer erozija stanjuje gleđ, dok zubi ostaju glatki i beli, odnosno nema uočljivih znakova kao kod karijesa. Erozija zuba može toliko istanjiti gleđ da postaje vidljiv dentin ispod gleđi, što je ozbiljnija šteta od one koju izaziva nekliko meseci netretirani karijes.
Erozija gaziranim pićima: vidimo stanjenu gleđ i polutransparentne ivice. Izvor: Finitor via Wikimedia
Do erozije dolazi posebno lako u detinjstvu, bilo da su u pitanju mlečni zubi ili rani stalni zubi. U drugom slučaju, kada do erozije izazvane gaziranim pićima dolazi postepeno kod odraslih, obično viđamo eroziju u kasnim 20-im ili ranim 30-im godinama, zbog intenzivnog korišćenja gaziranih pića od detinjstva do vremena konačnog odlaska kod zubara.
Što je pH vrednost pića niža, to je zub nezaštićeniji, jer pljuvačka ne može da služi kao barijera za kontakt hemikalija sa zubom, a sličan proces odvija se i sa kiselinama koje stvaraju bakterije, što uzrokuje karijes i povlačenje desni, odnosno što je sredina kiselija to je štetnije po zube.
Pogledajmo koliko je pH vrednost nekih od popularnih pića koja mogu da uzrokuju eroziju zuba. Što je pH vrednost niže, to je šteta veća, sa tim izuzetkom što je limunska kiselina opsanija od fosforne, tako da su Fanta ili Sprite opasniji od Coca-Cole, iako Coca-Cola ima nižu pH vrednost.
1. Fanta, Schweppes, Sprite i slična pića su najštetnija, jer imaju pH vrednost oko 2.7 i sadrže limunsku kiselinu, kao najopasniju.
2. Coca-Cola, Pepsi i druge kole imaju najnižu pH vrednost, oko 2.5, međutim one sadrže fosfornu kiselinu, koja je nešto manje štetna od limunske.
3. Energetska pića, cedevita i ostala kisela pića sa manje limunske kiseline i pH vrednošću oko 3.0. Mnoga popularna pića, od energetskih do onih za rehidrataciju, sadrže limunsku kiselinu i jesu gazirana, ali imaju i druge sastojke, često i druge kiseline (npr. mlečnu), tako da je uticaj limunske kiseline slabiji.
4. Prirodna limunada i citrični negazirani sokovi, poput soka od pomorandže i veštačke limunade, poseduju pH vrednost oko 3.5. Obično sadrže kombinaciju limunske i jabučne kiseline.
5. Negazirani voćni sokovi, poput soka od jabuke ili breskve sadrže jabučnu kiselinu i imaju pH vrednost oko 3.8, zbog čega su manje erozivni od do sada navedenih pića.
6. Ice tea, aromatizovane vode i aromatizovane mineralne vode posedujeu pH preko 4, pri čemu se smatra da je pH vrednost od 4.5 već bezbedna za zube. Ova pića sadrže manje količine ugljene i/ili limunske kiseline.
Limunska kiselina dobija se fermentacijom iz limuna i zatim koristi u pićima
Razlog zbog koga je limunska kiselina tako opasna za zube je u tome što ona vezuje kalcijum iz pljuvačke, što sprečava remineralizaciju zuba, kao prirodan proces oporavka gleđi od oštećenja uzrokovanih kiselinama. Upravo zbog toga je vrlo dobra praksa piti citrična pića na slamčicu, kako uopšte ne bi bilo kontakta kiseline sa zubima, a ne samo zbog šećera, kao što se obično veruje. Takođe, Zero Sugar pića su jednako opasana za zube kao standardne verzije kada je erozija u pitanju, iako su bezbednija kada je karijes u pitanju, jer nema šećera koji hrani bakterije.
Još neka pića poseduju pH na granici štetnosti, oko 4.5, kao gazirana mineralna voda ili čaj, tako da se mogu normalno piti, ali bez zadržavanja tečnosti u ustima. Takođe, veliki gutljaji su kod kiselih pića bolja praksa od laganog pijuckanja. Interesantno je da se za kiselu vodu može česti čuti da je „loša po zube“, dok je u realnosti razlika u onosu na negaziranu mineralnu vodu minimalna, i daleko je bezbednija od sokova.
Erozija zbog unosa limunske i drugih kiselina može nastati i na druge načine, na primer uzimanjem vitamina C koji se žvaće, ali kada porazgovaramo sa pacijentom, uglavnom su u pitanju osobe naviknute na gazirana pića, uz manji broj osoba čiji su zubi izloženi stomačnoj kiselini, o čemu ćemo uskoro govoriti. Najvažnije je podvući da praktično uvek kada imamo pacijente kod kojih je erozija uslovljena spoljnim faktorom, krivac su gazirana pića i sokovi sa limunskom kiselinom.
Teška erozija zuba uzrokovana stomačnom kiselinom (GER). Izvor: Dr. A. Dickson via Wikimedia
Pored kiselih pića, drugi najčešći uzrok erozije zuba je ulazak stomačne kiseline u usta, bilo u slučajevima kada se vraća samo kiselina ili kiselina zajedno sa hranom. Najčešći uzroci su:
– Bulimija, anureksija i drugi poremećaji ishrane. U mnogim slučajevima pacijenti voljno ili nevoljno povraćaju, bilo da je to posledica psihološkog problema kod koga do povraćanja dolazi usled anksioznosti, želja da se zadrži vitka linija, ili neka druga vrsta problema ili loše navike. Sličan problem može se javiti i kod alkoholičara.
– GER (gastroezofagealni refluks ili kiselinski refluks), sindrom ruminacije i druge bolesti digestivnog trakta mogu voditi vraćanju želudačne kiseline, sa ili bez hrane, ka ustima. U slučaju GER, pacijent može biti nesvestan ovo stanja, posebno ako do pomeranja kiseline dolazi samo noću u ležećem položaju, pri čemu pacijent ne mora imati čak ni karakterističan gorak ukus u ustima. Kod sindroma ruminacije, hrana ide gore-dole prilikom obroka i pacijent je obično usmeren na što bolju kontrolu svog stanja, npr. kroz manje obroke, tako da nema vremena da razmišlja o delovanju stomačne kiseline na zube.
Stomačna kiselina je izuzetno jaka, sa pH vrednošću od svega 1. Ona ne pravi probleme u stomaku, koji je zaštićen, ali vrlo brzo erodira zube, posebno zadnje delove sekutića, a kod osoba koje povraćaju to su posebno donji sekutići. Erozija često ostaje neprimećena veoma dugo jer nema promena na prednjoj strani zuba, kao kod erozije izazvene kiselim pićima.
Erozija zuba manifestuje se na tri ključna načina, pri čemu se može javiti istovremeno na samo jedan, dva ili sva tri:
– Kako se gleđ stanjuje, tako u kasnijim stadijumima žućkasti dentin ispod gleđi počinje da se nazire. Ovo je slučaj uglavnom sa prednje strane zuba, obično sekutića i očnjaka. Zubi mogu pre te faze delovati relativno zdravo, a erozija se nešto ranije može prepoznati po tome što su zubi neobično glatki, jer nema dovoljno remineralizacije koja stvara zdravu, pomalo hrapavu strukturu gleđi.
– Eroziju prati i lagano zaobljavanje zuba i povećavanje razmaka između zuba. Ovo se dešava jer prvo stradaju ivični delovi gleđi. To je često prva indikacija da dolazi do erozije i uglavnom se može primetiti dovoljno rano da zubi ostanu potpuno funkcionalni i zadovoljavajućeg izgleda kada se ukloni izvor problema. Doduše, samo osobe koje obraćaju znatnu pažnju na svoje zube mogu da primete rane znakove erozije, kada se oblik zuba menja samo na ivicama, odnosno ivice postaju blago zaobljene.
– Uporedo sa erozijom ivica dolazi i do povećane transparentnosti ivica, pri čemu će neki pacijenti prvo primetiti transparentnost, a neki zaobljavanje i razmake. Poluprozirnost samih ivica je već znak da postoji znatna erozija, pri čemu može doći i do poluprozirnosti i zaobljenosti ivica bez povećanja razmaka, ali u svakom slučaju prozirnost ivica, glatkost, zaobljavanje i razmaci su definititivni znaci erozije.
Vredi pomenuti da su danas stomatolozima na raspolaganju veoma precizni instrumenti koji mogu otkriti početak erozije, a koji su od posebne koristi kod dece, kada postoji sumnja u eroziju, jer ako se ne tretira odmah, erozija kod dece može veoma brzo da uzme maha.
Cirkonijumske krunice
Erozija zuba nanosi nepovratnu štetu, osim u retkim situacijama kada je otkrijemo u najranijem stadijumu, obično kada je pacijent iz drugog razloga posetio zubara. Tada je moguće, ako se otkloni uzrok, da prirodna remineralizacije zuba obnovi gleđ, ali u većini slučajeva načinjena šteta je trajna.
Zavisno od stadijuma i vrste problema koji izaziva eroziju zuba, moguća su tri pristupa za lečenje erozije zuba ili otklanjanje posledica erozije zuba:
– Upotreba pomoćnih sredstava kako bi se sprečila dalja erozija. Ovde može biti reč o zubnim pastama sa fluorom, češćem pranju zuba, preparatima za ubrzavanje remineralizacije, a veoma je važna i promena životnih navika, posebno kada su kisela pića u pitanju. Ovaj pristup koristi se u početnim stadijumima, kada pacijent ima još uvek dovoljno gleđi i nema potrebe za ugradnjom krunica.
– Korišćenje cirkonijumskih krunica paralelno sa borbom protiv uzroka problema. Cirkonijumske krunice su potpuno otporne na sve kiseline, uključujući i stomačnu, tako da je moguće ugraditi krunice čak i kada se ne očekuje da problem bude uskoro otklonjen. U slučaju erozije zuba svi zubi su i dalje vitalni i uglavnom ima dovoljno preostale gleđi da se postave krunice, tako da krunice definitivno otklanjaju problem iako ne otklanjaju uzrok. Pritom, u većini slučajeva erozije zuba, ta erozija zahvata prednje zube, tako da često nije potreban kompletan Hollywood smile, već samo 8 ili 12 krunica. Često se dešava da su blaže erodirani bočni zubi veoma beli, tako da se neće videti prelaz između krunica i prirodnih zuba.
– Otklanjanje uzroka pre odluke o tretmanu za same zube. U slučajevima stomačnih problema, ako još nema veće erozije zuba, to je najbolji pristup, jer ako je moguće u konsultaciji sa gastroenterologom otkloniti probleme, tada će se tek po otklanjanju problema odlučiti o terapiji za samo eroziju. U međuvremenu, koriste se pomoćna sredstva koja smo malopre pomenuli.
Korišćenje slamčice eliminiše opasnost od kiselina i šećera
Erozija zuba je samo još jedan razlog zbog kog treba izbegavati gazirana pića, jer šećer u tim pićima i kiselina u njima čine ih ozbiljnim rizikom za zdravlje. Upotreba gaziranih pića u većoj količini vodi ka gojaznosti i srčanim problemima, karijesu i eroziji zuba, tako da je najbolje što pre prestati sa njihovom konzumacijom, posebno jer je ponuda zdravijih sokova danas veoma dobra. Doduše, čak i 100% sokovi su kiseli, tako da ni sa njima ne treba preterivati.
