Pandemija koronavirisa upozorila nas je da su u današnjem svetu, sa skoro osam milijardi stanovnika, virusi i bakterije jednako velika pretnja koliko i klimatske promene ili ratovi. Trenutna pretnja biće savladana, ali naredna zdravstvena kriza već se nazire i mogla bi biti daleko teža, a to je kriza koju će izazvati mikroorganizmi otporni na antibiotike, takozvani super-mikrobi. Kako bismo se sačuvali od katastrofe, upotreba antibiotika mora biti dovedena pod kontrolu, jer koronavirus je pokazao da zdravstveni sistemi pucaju već kada 0.2% građana simultano oboli od iste opasne bolesti (procenat u Italiji). Kada je u pitanju borba protiv super-mikroba, zubari mogu biti od posebno značajne pomoći.
Gljivice, protozoe, virusi i bakterije konstatno postaju sve otporniji na preparate koji su namenjeni njihovom uništavanju, što je prirodan evolutivni proces, međutim ta evolucija odvija brže nego što medicina može da reaguje. Kada se virus napadne antiviralnim supstancama ili bakterija napadne antibioticima, većina mikroorganizama će izumreti, ali jedan mali deo, koji poseduje slučajne mutacije, preživeće i preneti tu korisnu (sa stanovišta mikroorganizma) mutaciju na sledeću generaciju.
Tu počinje igra velikih brojeva. Ako se antibiotici koriste umereno, tipovi bakterija koje su otporne na njih činiće manjinu u populaciji bakterija i antibiotici će i dalje uglavnom biti uspešni, a kada se naiđe na otporan tip, koristiće se specijalni antibiotici. Međutim, prevelika upotreba antibiotika dovela je do toga da sve više sojeva bakterija postaje imuno na standardne antibiotike, zbog čega se više koriste oni koji su predviđeni samo za retke, otporne bakterije. Samim tim, mikroorganizmima se pruža dodatna prilika da postanu otporni i na njih.
Malo-pomalo, olaka upotreba antibiotika dovela je čovečanstvo u veoma nezavidan položaj. Samo u Evropi preko 30.000 osoba godišnje umre jer su ih napale bakterije rezistentne na sve oprobane antibiotike (neke familije tuberkuloze, gonoreje i salmonele sada su skoro potpuno otporne). Preterana upotreba antibiotika može značiti kraj savremene medicine, upozorila je glavna savetnica Britanske vlade za zdravstvena pitanja, jer bi mnoge procedure, od carskog reza do hemoterapije postale previše rizične bez adekvatnih antibiotika. U kojoj meri su baketrije postale otporne govori i podatak da su devedesetih godišnje na tržište dolazila po tri nova antibiotika, na koje bakterije ne mogu biti imune, dok poslednjih godina stiže samo po jedan godišnje. Pritom, novi antibiotici koji sada izlaze na tržište su samo varijante postojećih i već decenijama nema sasvim novog tipa antibiotika.
Farmaceutska industrija snosi srazmerno mali deo krivice za nastalu situaciju, jer velike kompanije aktivno rade na pronalaženju novih antibiotika. Međutim, ima stručnjaka koji skreću pažnju na to da se ni te kompanije ne trude previše, jer je zarada od novih antibiotika relativno mala, sve dok ne dođe do katstrofe. Njihova svrha je da se čuvaju u rezervi, pa samim tim ne mogu biti izvor zarade, već samo osiguranje za budućnost.
Naredni krivac su građani koji na svoju ruku uzimaju antibiotike. Na taj način veoma retko pomažu sebi, a znatno pomažu baketrijama, dajući im priliku da „vežbaju“ otpornost. Antibiotici se danas mogu naručiti preko interneta i u mnogim zemljama mogu se kupiti bez recepta. U Srbiji je napravljen pomak time što se antibiotici kupuju samo uz recept, međutim lekari olako izdaju recepte, antibiotici se čuvaju u kućnim apotekama i slobodno dele među prijateljima. Gotovo svako ima i komšinicu medicinsku sestru koja će mu rado „prepisati“ antibiotike bez odlaska kod lekara.
Ipak, najveći krivci su lekari, a među njima i zubari, koji u 70-90% slučajeva nepotrebno prepisuju antibiotike. Istraživanja pokazuju da se antibiotici najčešće daju preventivno, u vidu profilakse, kada postoji rizik od pojave infekcija, jer lekari najčešće precenjuju taj rizik. Lekari često žele i da udovolje pacijentima koji traže antibiotike, ili je davanje antibiotika jednostavno postala praksa, kao kod dugotrajnog kašlja kod dece, ili pri invazivnm zubarskim intervencijama.
U stomatologiji mali broj stanja zaista zahteva korišćenje antibiotika. To su obično teške upale i jake infekcije praćene otokom, a kao što smo napomenuli, koriste se i radi prevencije infekcija, što je upravo polje primene na kome se upotreba mora smanjiti. Stručna literatura antibiotike u vidu profilakse preporučuje samo kod srčanih bolesnika, kod pacijenata sa veštačkim kukovima i drugih grupa pacijenata kod kojih bi infekcije mogle imati posebno teške posledice.
Kada dođe do zapaljenja (to su uglavnom manja, lokalna zapaljenja), pacijentima preporučujemo da urade antibiogram, kako bismo mogli precizno da odredimo koji im je antibiotik potreban, jer davanje antibiotika širokog spektra pomaže bakterijama da razviju otpornost. Međutim, teško je objasniti pacijentu sa otokom da je u njegovom interesu, a takođe i plemenit čin, da uradi antibiogram – pacijenti žele antibiotik odmah i zato smo prinuđeni da im prepišemo antibiotik širokog spektra, kao što su penicilinski preparati. Oni su najmanje štetni i gotovo uvek će rešiti problem, međutim doza penicilinskih preparata koje pacijent mora da uzme da bi pobedio upalu se značajno povećala u odnosu na period pre 10-15 godina, tako da je sasvim moguće da za još 10 godina ti preparati praktično više neće moći da se koriste, jer bi potrebne koncentracije postale tako velike da bi vrednosti već bile toksične. Za teže upale u ordinaciji Cvejanović prepisujemo Augmentin, a ako je prisutna alergija Klindamicin.
Naše iskustvo je pokazalo da je u Srbiji manje zlo pacijentu preventino dati antibiotik, jer ako mu kažemo da je šansa za upalu mala i da nije u njegovom interesu da unese celu kutiju antibiotika, u 90% slučajeva pacijent će sam nabaviti neki antibiotik, najverovatnije prejak, pogrešan ili i jedno i drugo. U tom smislu država mora da se više potrudi i onemogući građanima da dopunjuju kućne apoteke antibioticima, jer tek tada mi kao zubari možemo mirne savesti da odgovorimo pacijenta od antibiotika. Svaki dan čujemo rečenice „Dajte vi meni samo antibiotik”, “Uzeo sam ja sam na svoju ruku” ili “Ipak je meni prijateljica dala antibitik”, zbog čega verujemo da je krajnje vreme za jednu širu kampanju, u cilju podizanja svesti i informisanja javnosti, kako bi se zloupotreba antibiotika smanjila.
Za kraj, moramo da uputimo još jedan apel, iako zadiremo u tuđu struku: potrošači moraju birati proizvode od mesa životinja koje su slobodno pasle, a ne najjeftinije meso. Razlika je u tome što životinje koje žive u užasnim uslovima na zatvorenim farmama na kojima ne mogu ni da se okrenu dobijaju antibiotike u hrani, jer bi se inače veoma brzo pojavile bolesti. Životinje dobijaju toliku količinu antibiotika da baketrije imaju neograničenu priliku da razviju otpornost i kada potom dođe do „skoka“ nove bolesti sa životinje na čoveka (što je lako budući da jedemo meso tih životinja), rezultati mogu biti katastrofalni, jer se tako unose već otporne bakterije.
