Na skalama bola neki tipovi zubobolje stoje rame uz rame sa porođajem bez anestezije ili kamenom u bubregu. Šta nam neizdrživa zubobolja govori i da li je jak bol uvek signal ozbiljnih problema?
Dva su razloga zašto tako snažno osećamo bol u zubu. Prvo, zubi i vilica poseduju ogromnu koncentraciju nervnih završetaka i neurona zaduženih da registruju povredu i opasne promene. Drugo, mozak podiže posebno jak alarm u slučaju infekcija u delovima glave, odnosno infekcija koje se mogu širiti ka mozgu, što je i razlog zašto upala uha može takođe biti veoma bolna.
Većina jakih bolova u zubu dolazi od infekcije pulpe i/ili korena, i za organizam to predstavlja crvenu zastavicu VISOKI RIZIK. Jak bol je signal da moramo nešto preduzeti po tom pitanju kako se infekcija ne bi širila, i dok je za naše pretke vađenje zuba često bilo jedino rešenje, danas je jak bol signal za odlazak kod zubara, koji će u 95% situacija SLUCAJEVA moći da spasi problematičan zub.
Najviše bola zadaju upala pulpe (pulpitis) koja je iznenada buknula, zatim apikalni apsces, odnosno upala korena zuba, kao i upala tkiva oko delimično izniklog umnjaka. Jednako jak bol stvara i lom zuba usled povrede, koji je izložio pulpu, ali to je ipak u praksi nešto ređe i kod takvih povreda obično nisu zubari ti koji prvi reaguju, već hitna pomoć. Ako osećate veoma jak bol, obično je u pitanju neki od navedenih problema, pri čemu se akutni pulpitis manifestuje kao jak, pulsirajući bol, a apikalni apsces kao konstantan bol sa otokom i osetljivošću.
Jačina bola ne mora uvek da odgovara ozbiljnosti problema. Mozak na osnovu prioriteta i mesta povrede šalje signale bola, pa nekada jak bol može ukazivati na ozbiljan problem, poput upale ili preloma korena, dok ponekad i ozbiljna oštećenja prate samo blagi ili povremeni bolovi.
Pošto OBZIROM DA gleđ nema nerve, moguće je imati uznapredovali karijes bez ikakvog bola, posebno ako se nalazi na delu zuba koji retko dolazi u kontakt sa toplom ili hladnom hranom i gde nema izloženih dentalnih kanalića (tubula). Neki procesi, kao što je nekroza pulpe, mogu biti bezbolni, ali i dalje veoma opasni, jer se bakterije koje su iznutra uništile jedan zub mogu širiti dalje.
U modernoj stomatologiji veza između bola i ozbiljnosti problema nije direktna, jer se i neke veoma bolne upale pulpe ili korena mogu lako izlečiti.
Ipak, jak bol je UVEK definitivan signal da odmah posetite zubara. Ne postoje slučajevi kada se bol u predelu zuba i vilice javlja bez razloga, iako intenzitet bola ne mora biti u korelaciji sa težinom problema.
Čak i neizdrživa zubobolja najčešće prolazi ili se znatno ublažava posle uzimanja lekova protiv bolova, što je u isto vreme i dobro i loše. Dobro je jer u situacijama iznenadnog bola, posebno ako ne možete odmah da posetite zubara, u prilici ste lako da smanjite nivo bola. Sa druge strane, loše je jer mnogi pacijenti, posebno oni koji se plaše zubara, odlažu odlazak kod zubara i uzimaju lekove protiv bolova. Dok recimo bol u leđima ili glavobolja ne mogu potpuno proći nakon uzimanja lekova, zubobolja često može, budući da antiinflamatorni lekovi i generalni anelgetici veoma lako stižu do vilice i deluju odmah.
Jedan od razloga zašto su lekovi protiv bolova efikasni u delovanju na nerve u vilici leži i u tome što bol ne potiče sa mesta susreta više organa, odnosno nije kompleksan. Zbog tih i drugih faktora, pacijent koji je uzeo lek protiv bolova može par minuta posle veoma jake zubobolje da ne oseća ništa i tada će ubediti sebe da problem i nije tako veliki, te da ne mora što pre da zakazuje posetu zubaru.
U retkim situacijama, zubobolja može privremeno sama da prestane. Obično je tada u pitanju prelazak u narednu fazu procesa, koja je uvek lošija po zub i po pacijenta, ili suštinski nije ni bilo problema, već se radilo samo o privremenoj osetljivosti zuba.
Kada se pulpitis ne leči na vreme, može doći do nekroze (odumiranja) zubne pulpe i živca, što dovodi do prestanka bola. Ipak, takav zub će brzo propasti, a infekcija se može proširiti na susedne zube.
Slična situacija je moguća kod zubnog apscesa, gde se oko korena zuba skuplja gnoj, koji stvara pritisak na tkivo i nerve. Ukoliko taj gnoj sam pronađe put napolje, pritisak se smanjuje i bol postane slabiji. Naravno i u ovom slučaju to se dešava samo kod pacijenata koji ne se ne leče na vreme i njihov predah je samo privremen, jer kod tih pacijenata brzo će se javiti novi problemi.
Kod nekih hroničnih stanja, bol može varirati, kao kod paradentoze. Ako pacijent adekvatno tretira svoj hronični problem, odnosno odlazi redovno kod zubara, pogoršanja bi trebala da budu veoma retka ili čak nepostojeća.
Mnogi pacijenti koji se plaše zubara često odlažu odlazak kod stomatologa čak i kada ih boli zub, jer se plaše bola koji očekuju kod zubara. Ovo je, naravno, neracionalno ponašanje, jer će zubar otkloniti izvor bola. U najgorem slučaju će kratkotrajan bol kod zubara eliminisati trajan bol, koji će se verovatno pogoršavati ukoliko se ne potraži stručna pomoć. NE MORA DALJEAko pacijent ipak mora unapred da zna da li treba da očekuje određeni bol kod zubara, možemo reći da su šanse otprilike 50:50. Eliminacija dubljeg karijesa i sve aktivnosti na korenu mogu malo boleti i pod anestezijom, ali rad na blažem karijesu, cistama, tretmani za desni i za privremene preosetljivosti ne bole uopšte.
Veoma često pacijenti misle da nešto nije u redu sa njihovim zubima, ali je problem na drugom mestu. Na primer, kod upale srednjeg uha bol se može širiti prema vilici i zubima sa iste strane glave, jer nervi koji prenose senzacije iz tih regija imaju zajedničke putanje i pacijent je siguran da ga boli zub. Slično je i kod sinusitisa, kada zapaljeni sinusi pritisnu nervne završetke iznad gornjih zuba i izazovu osećaj tupe zubobolje. Još jedan čest uzrok su problemi sa temporomandibularnim zglobom (TMZ), koji povezuje vilicu sa lobanjom u blizini uha. Ako je taj zglob upaljen, preopterećen ili povređen, bol se može širiti na zube.
Bolovi u vilici i zubima variraju od neznatnih od trenutka kada je nastaje neizdrživa zubobolja, pri čemu je zubobolja specifična i po tome što dodatno stvara psihički i emotivni bol, budući da je to najkonstantniji i najjači bol koji ne zahteva hospitalizaciju, odnosno često je reč o nivou bola sa kojim ne možemo lako da se nosimo. Kada nismo u stanju da odmah posetimo zubara, na primer ako se bol javio noću, često je veoma teško izdržati neke oblike zubobolje, čak i samo nekoliko sati.
Uporedimo neke od zubobolja sa drugim najintenzivnijim bolovima prema VAS skali, na kojoj najjači bol koji se može zamisliti ima vrednost 10. Zubobolje (crvena boja) su iznenađujuće visoko plasirane:
Bol je najnegativniji doživljaj, bilo fizički ili psihički. Mnogi psiholozi i filozofi smatraju da je najvažniji cilj života upravo izbegavanje bola. Iako je bol nešto što po svaku cenu izbegavamo, fizički bol koga smo svesni je zapravo korisna adaptacija kod ptica i sisara, jer bol direktno utične na naše ponašanje.
Bol je signal mozgu da nešto nije u redu sa određenim delom tela i da taj deo tela treba štedeti, da treba pokušati neku vrstu sanacije problema ili dozvati pomoć. Sa razvojem medicine, senzacija bola je za ljude još korisnija, jer čim se pojavi bol možemo otići kod lekara. Osobe koje imaju urođeno odsustvo bola, kada zbog mutacije jednog gena informacija o bolu ne dolazi do mozga, mogu posvedočiti da je njihov život veoma težak, jer se često nesvesno povređuju.
U našim blogovima obično nastojimo da damo nijansiran zaključak, ali kad je reč o zubobolji, imamo samo jedan jasan savet – ako vas zaboli zub, otiđite kod zubara istog dana ili najkasnije sutra. Ako je vaš zubar na odmoru, potražite drugog. Ako planirate put, obavezno prvo posetite najbližeg zubara, pa tek onda krenite. Zubari često kažu da je zubobolja nisko specifičan, ali visoko indikativan simptom – to znači da bol sam po sebi ne otkriva tačno šta se dešava bez detaljnog pregleda, ali je uvek znak da se nešto ozbiljno događa. Zato, kad vas boli zub, nazovite zubara i zamolite da vas prime preko reda – svaki kolega će to razumeti i učiniti.
