Terapija protezom za ispravljanje zuba je najefikasnija stomatološka procedura, jer je uz malo novca i malo truda moguće radikalno popraviti opšte stanje zuba. Proteze mogu nositi mlađi i stariji pacijenti, a veoma su bitne i kao deo drugih, složenijih terapija, jer je za većinu zahvata prvo potrebno poravnati zube. Iako većina pacijenata fiksnu protezu nosi da bi poboljšali izgled zuba, fiksnom protezom moguće je eliminisati i neka ozbiljna stanja, pre svega nepravilan zagrižaj, loš položaj i međusobnu poziciju vilica.
Idealno doba za nošenje fiksne proteze je od 10. do 14. godine. Poslednji stalni zubi rastu do 12. godine i već tada se može postaviti fiksna proteza, mada ima i stomatologa koji savetuju nešto kasnije nošenje proteze, kako bi se završio proces rasta alveolarne kosti, a ne samo proces rasta zuba. Svaki uzrast do 22. godine je odgovarajući, jer je tada kost još uvek dovoljno fleksibilna i brzo reaguje, te je efekat terapije maksimalan. U praksi pacijenti najčešće dolaze u periodu od 18. do 25. godine, što je i dalje izuzetno dobra odluka, jer terapija može biti duža nego kod tinejdžera, ali su efekti jednako dobri i definitivni.
Interesantno je da skoro polovina naših pacijenata koji nose ili su nosili proteze, nisu u ordinaciju Cvejanović došli da bi dobili protezu, već su imali druge želje, ali im je skrenuta pažnja da bi im proteza mnogo pomogla. Zato se neretko dešava da pacijenti u tridesetim godinama odluče da započnu terapiju koju ranije nisu sproveli.
Često je potrebno korigovati položaj zuba i pre 10. godine, i u tim slučajevima deca dobijaju mobilnu protezu, koja se nosi samo noću. Deca koja nose mobilne proteze obično u vilici imaju kombinaciju mlečnih i stalnih zuba, a uloga mobilne proteze je da usmeri rast stalnih zuba u poželjnom pravcu. Krivi zubi kod dece mogu biti potpuno korigovani za samo godinu dana, a veoma često deca koja su nosila mobilne proteze kasnije ne moraju da nose fiksne proteze.
Pre postavljanja fiksne proteze potrebno je uzimanje otiska za protezu, što traje samo nekoliko minuta. Kada dođe dan za postavljanje fiksne proteze, sam postupak traje manje od 30 minuta po vilici, često i manje od 45 minuta za obe vilice. Postupak nije bolan, a mnogi pacijenti izjavljuju da nije ni neprijatan. Koliko traje postavljanje fiksne proteze ne zavisi od vrste bravica, odnosno da li je pacijent odabrao klasične ili safirne bravice.
Postavljanje fiksne proteze u ordinaciji Cvejanović
Samo nošenjem fiksnog ortodontskog aparata moguće je pomerati zube unutar alveolarne kosti, a ne samo krunični deo zuba. Tokom nošenja proteze odvija se proces koji nazivamo premodelovanje alveolarne kosti. Proteza vrši konstantan pritisak na zube i čini ih privremeno labavijim u kosti, dok nova kost raste na mestima gde je potrebno i time učvršćuje zub na novoj poziciji.
Iako postoje i druge tehnike, proteza predstavlja najprirodniji način da se reši problem nepravilnog rasporeda zuba i nepravilnog zagrižaja. Svim ostalim metodama (krunicama ili fasetama) nije moguće pomeriti koren zuba, pa su samim tim limitirani i maksimalni estetski dometi. Krunicama nije moguće raširiti vilicu, pomeriti koren, spustiti nivo desni i postići druge pozitivne efekte, pa je često potrebna kombinovana terapija, pri čemu proteza obavlja prvi deo posla, dovodeći zube u relativno pravilan raspored, dok su krunice ili fasete zadužene za oblik, funkcionalnost, boju i milimetarsku poravnatost.
Postavljanje fiksne proteze je relativno brz i potpuno bezbolan proces. Kao što smo pomenuli, postavljanje traje oko pola sata po vilici, i što je ortodont veštiji i iskusniji, postavljanje će biti brže. U komplikovanijim slučajevima, kada je položaj zuba veoma nepravilan, postavljanje fiksne proteze može trajati nešto duže. Takođe, kod osetljivijih pacijenata, kojima je bilo koja vrsta intervencije na zubima neprijatna, mogu se praviti pauze, što će produžiti trajanje zahvata. Pacijenti koje zanima kako se stavlja fiksna proteza obično se ubrajaju u te osetljivije.
Proces postavljanja fiksne proteze počinje detaljnim čišćenjem zuba, a nastavlja se sušenjem zuba, što može biti pomalo neprijatno za neke pacijente. Sledi postavljanje bravica na sve zube. Bravice mogu biti metalne ili safirne, a lepe se za sredinu svakog zuba nevidljivim lepkom ili cementom, koji se potom suši lampom.
Druga faza podrazumeva postavljanje tube za žicu na kutnjacima, postavljanje žice i gumica. Funkcija tube je da nosi žicu, a gumice spajaju žicu i bravice. Nakon toga žica se fino podešava dok se ne ostvari pritisak tačnog intenziteta i pravca koji ortodont želi. Tokom kasnijih kontrola, ortodont će zatezanjem žice postepeno usmeravati zube ka željenoj poziciji. Menjaće se gumice, dok će bravice i tube ostati na mestu tokom cele terapije. Bez obzira kako se stavlja fiksna proteza, odnosno da li se koristi lepak ili cement, da li se koriste safirne ili metalne bravice, kao i koje se gumice koriste, samo postavljanje fiksne proteze ne može dovesti do komplikacija. Neki pacijenti se plaše da će proteza destabilizovati zube, ali za zdrave zube, čiji je koren vitalan, postavljanje i nošenje proteze, kao i kasnije nošenje retejnera, ne predstavlja nikakav problem.
Koliko traje privikavanje na zubnu protezu zavisi od toga na koje privikavanje se misli:
Interesantno je da postoji i period odvikavanja od proteze. Osobe koje protezu nose 18 meseci i duže često se toliko naviknu na protezu da im je osećaj bez proteze čudan prvih nekoliko dana posle skidanja proteze.
Vreme tretmana fiksnom protezom varira između šest meseci i tri godine, pri čemu nošenje najčešće traje 12, 18 ili 24 meseca. Pacijenti na početku tretmana često nisu svesni koliko se nosi fiksna proteza, zbog čega nakon oko godinu dana počinju da budu nestrpljivi, ali iskustvo pokazuje da je za odrasle osobe period od 12 meseci često nedovoljan. Ispravljanje zuba kod odraslih može biti neuspešno ako se skraćuje tretman, jer će se zubi delimično vratiti u početni položaj, bez obzira na nošenje retejnera posle tretmana.
Kod mlađih pacijenata tretman je kraći, jer su njihovi zubi prirodno skloni pomeranju, ali godine nisu odlučujući faktor, već težina problema. Ako je zagrižaj nepravilan, zubi nisu poravnati i postoje razmaci između zuba, sve to dodatno utiče na produžavanje tretmana.
Na trajanje tretmana utiče i revnosnost pacijenta tokom nošenja proteze, pre svega da li je redovno dolazio na kontrole. Kod proteza koje je moguće skinuti, revnosnost je posebno važna, jer će pacijenti često biti u iskušenju da ih skinu ili će jednostavno zaboraviti da ih ponovo stave.
Još jedan faktor koji određuje koliko dugo se nosi fiksna proteza je i vrsta proteza, pa tako klasične fiksne proteze najbrže daju efekat, dok varijante koje se skidaju, kao što su folije za ispravljanje zuba, zahtevaju duže periode nošenja. U ordinaciji Cvejanović radimo i sa klasičnim fiksnim protezama i sa folijama za ispravljanje zuba, a izbor terapije zavisi od konkretnog slučaja.
Jedini tip proteza koji može skratiti tretman su samoligirajuće proteze, koje nemaju gumice, i to je tip koji koristimo u našoj ordinaciji. Nisu svi slučajevi idealni za samoligirajuće proteze, a kada je situacija odgovarajuća, pacijentu ćemo ponuditi i tu opciju.
Bez obzira koliko se nosi fiksna proteza, potrebno je posle terapije nositi i retejner, koji sprečava zube da se vrate u prethodni položaj. Često se retejner nosi onoliko dugo koliko se nosila proteza, međutim kod mlađih pacijenata može se nositi kraće, dok se starijim pacijentima često savetuje da ga nose kad god mogu, idealno svake noći.
Kada je ortodont zadovoljan promenama u položaju zuba i kada smatra da dalje produžavanje nošenja fiksne proteze ne bi donelo korist pacijentu, fiksna proteza se skida. Skidanje fiksne proteze traje svega nekoliko minuta i ne zahteva nikakve pripreme niti posebne radnje posle skidanja proteze.
Međutim, nekada fiksna proteza nije najbolje rešenje, posebno ako su zubi pacijenta u lošem stanju ili ako nedostaje veći broj zuba. Ako su pacijenti u starijem životnom dobu i očekuje se teže i sporije pomeranje zuba, koristi se kombinovana terapija ili se pacijentima savetuje protetsko zbrinjavanje radi uštede vremena i novca na duže staze. Okvirno, granica se nalazi oko 40. godine života, međutim ako su zubi zdravi, proteza se može nositi i posle 40. godine.
