Zubni porcelanski mostovi podrazumevaju zubne krunice koje su međusobno vezane i sa obe strane se oslanjaju na postojeće zube u viličnoj kosti. Da bi se izradio most potrebno je obrusiti susedne zube, kako bi oni služili kao nosači. Neophodno je da zubi nosači budu stabilni u viličnoj kosti, bez prisustva paradontopatije, kako bi izdržali optrerećenje mosta.
Zubni implanti se u današnje vreme nameću kao najbolje stomatološko rešenje u slučaju gubitka zuba, ali u svakodnevnoj praksi zubni titanijumski šrafovi nisu uvek najbolje opcija za sve situacije. Dentalni zubni implanti predstavljaju skuplju opciju od zubnih keramičkih mostova, dok je i vremenski period za izradu zubnih implanata duži nego za porcelanske mostove. Zubni porcelanski mostovi sadrže zubne krunice koje su međusobno vezane i sa obe strane se oslanjaju na postojeće zube u viličnoj kosti.
Da bi se izradio most potrebno je obrusiti susedne zube kako bi oni služili kao nosači. Samim tim, za izradu dentalnog keramičkog mosta je potrebno da i sa jedne i druge strane postoje prirodni zubi u vilici a takođe je potrebno da zubi nosači budućeg mosta budu stabilni u viličnoj kosti, bez prisustva parodontopatije, kako bi izdržali optrerećenje mosta.Tako, može se reći da su zubni mostovi kontraindikovani kod izražene parodontopatije kad je već primećeno klaćenje zuba i kod velikih raspona izmendju zuba kao što je most izmedju trojke i osmice.
Čak i kada pacijent insistira na ugradnji zubnih implantata, postoje situacije kada su porcelanski mostovi bolje rešenje. To su slučajevi kada nema dovoljno vilične kosti za ugradnju implantata, kada su važni nervi i sinusi blizu ili kada je opšte zdravstveno stanje loše odnosno pacijent ima više loših navika.
Sami dentalni mostovi se izrađuju od metalne ili cirkonijumske konstrukcije i planiraju se tako da izdrže opterećenja tokom svakodnevnih životnih aktivnosti. Da bi dentalni most imao višegodišnju perspektivu potrebno je napraviti detaljan plan terapije, kako bi se uzelo u obzir stanje zuba nosača i rastojanje među njima. Zubi koji su pliće u kosti i na većoj udaljenosti (npr. trojka i sedmica) imaju lošiju prognozu nego most od četvorke do šestice. Samo planiranje mosta se radi tako da on blago pritiska desni na mestima gde nedostaju zubi i na taj način simulira osećaj u ustima da tu postoje zubi, a takođe zahvaljujući blagom kontaktu sa desnima nikada ne dolazi do povlačenja desni ispod mosta, sem u slučajevima kada je zubni most izrađen odmah nakon vađenja zuba, što svakako treba izbegavati.
Zubni mostovi takođe se koriste kada se kreira rad iz više delova, odnosno kada pacijent ima nizove prirodnih zuba i niz pozicija na kojima nedostaju zuba. U tim slučajevima, na lokacijama na kojima je potrebno ugraditi nekoliko veštačkih zuba, postavlja se most na implantima, tako da dva implanta nose most od 3-4 krunice.
Veštački zubi, bilo da su krunice, mostovi ili ALL ON 6, uglavnom se izrađuju od zubne keramike. Ova široka kategorija obuhvata materijale cenjene zbog njihove izdržljivosti i sličnosti sa prirodnim zubima. Ali unutar ove grupe leži ključna razlika: nije sva zubna keramika porcelan.
Keramika je svaki materijal koji se sastoji od nemetalne i metalne kompomente, koji svoje specifične keramičke osobine dobija izlaganjem visokom temperaturama. Porcelan je specifična vrsta zubne keramike poznata po prirodnom izgledu veštačkih zuba.
Razlika između porcelanskih restauracija i onih koje nisu u potpunosti od porcelana nalazi se međusobnom odnosu sastojaka, kao što kaoiln, feldspat, kvarc, itd. Porcelanske restauracije sadrže kaolin, zajedno sa drugim mineralima, čime se dobija porcelan koji prelama svetlo i ima delimičnu prozirnost izrazito sličan izgledu prirodnog zuba. Dentalni porcelan je srodnik porcelana koji nalazimo u finom posuđu i ukrasima, a razlika je u tome što su čestice dentalnog porcelana daleko finije, tako da se pod visikom temperaturom spajaju u keramiku koja je desetinama puta jača od kuhinjskog porcelana.
Sa druge strane, cirkonijumske krunice, koje se koriste i u našoj ordinaciji, koriste drugačiji materijal za jezgro. Cirkonijum je veoma jak metalni oksid koji nudi izuzetnu izdržljivost za zadnje zube. Ove krunice su takođe keramičke, ali se ne mogu smatrati porcelanom. Porcelan će se i u budućnosti koristiti u stomatologiji, posebno novi tipovi, kao što su porcelani ojačani staklom i oorcelani od litijum disilikata, koji su snažniji od ranijih tipova, ali i dalje ne na nivou cirkonijumske keramike.
Porcelan se često koristi kao površinske materijal za cirkonijumske krunice, posebno na prednjim zubima, jer je estetski bolji i jer prednji zubi ne trpe tako velike sile kao zadnji. Porcelan se veoma dobro vezuje za cirkonijum, stvarajući snažnu i pouzdanu vezu između jezgra i spoljašnjeg sloja, a razlika između krunica sa spoljašnjim porcelanskim slojem i onih od čistog cirkonijuma se ne vidi. Sve su to razlozi zašto je porcelan i dalje aktuelan u stomatologiji, ali u našoj ordinaciji igra sekundarnu ulogu, budući da se jezgra krunica koje ugrađujemo od cirkonijuma, koji je, kao što smo videli, takođe vrsta kermike.
Cena zubnih mostova zavisi od broja članova mosta i prisustva ili odstustva implanata. Ako most ne sadrži implante, cena mosta jednaka je zbiru cena bezmetalnih krunica koje su korišćene, prema važećem cenovniku naše ordinacije. Cena mosta dan implantima dobija se tako što se ceni krunica doda i cena implanata. U cenu može biti uračunato i vađenje zuba, ako je bilo potrebno, ili drugi hirurški zahvati koji su bili potrebni (to ne obuhvata ugranju implanta, jer je sama ugradnja uračunata u cenu implanta).
Sam zub je vezan za viličnu kost vlaknima i karakterišu ga mikropomeranja, dok zubni implant nakon ugradnje u viličnu kost i nakon njegove koštane intergracije ne vrši mikorpomeranja. Bilo kakvo pomeranje dentalnog veštačkog šrafa je nepoželjno i može dovesti do rasklaćenja i gubitka kosti oko zubnog šrafa. Zahvaljujući prirodnom mikropomeranju zuba, zubno-keramički mostovi velikog raspona ne moraju idealno da legnu na zube jer će uvek vremenom doći do blagog pomeranja zuba. Ipak, postoje slučajevi kada se ugrađuje zubni implant i kasnije povezuje zubnim mostom za prirodan zub, bilo iz finansijskih razloga ili jer ne postoje uslovi za ugradnju potrebnog broja zubnih implanata. U takvim slučajevima savetujem da se prirodan zub devitalizuje, odnosno da se stvori kanal kako bi se zub učvrstio u viličnoj kosti, što poseduje određene prednosti ali i mane koje se predočavaju pacijentu.
Ako zanemarimo finansijski aspekt, koji je još uvek na strani zubnih mostova onda je u većini slučajeva ugradnja zubnih implanta bolje i kvalitetnije stomatološko rešenje. Ugradnjom implanata se izbegava brušenje zdravih zuba i osećaj koji pacijent ima sa zubnim implantima je neuporedivo bolji nego sa zubnim mostovima. Međutim, nije u svim situacijama ugradnja implanata bolje rešenje i potrebno je sagledati sve aspekte prilikom donošenja definitivnog plana terapije, kao što su stanje susednih zuba, količina raspoložive kosti, opšte zdravstveno stanje, loše navike i drugo. Za više informacija pogledajte stranu “Dentalni mostovi”.
U većini situacija kada se postavlja most desni su već relativno nisko, budući da na datim mestima nedostaju zubi. Most se projektuje tako da perfektno nalegne na desni, kako se hrana ne bi zadržavala između krunice i desni. Budući da se desni ne povlače u kontaktu sa keramikom i da se ne očekuje povlačenje usled upala proizvedenih razvojem bakterija, ne bi trebalo da dođe do povlačenja desni. Pacijent mora da održava dobru higijenu zuba, a sva uputstva o održavanju higijene oko mosta pacijneti dobijaju nakon ugrađivanja mosta.
