Većina problema unutar usne duplje nastaje kao posledica stresa. Jedan od čestih problema sa kojima se surećemo danas jeste bruksizam ili takozvano škrgkutanje ili stiskanje zuba koje se može javiti noću ili u toku dana. Vrlo često razne svakodnevne situacije dovode ljude do napetosti i nervoze, što za posledicu ima upravo stiskanje zuba. Ljudi koji boluju od ozbiljnog tipa bruksizma mogu oštetiti zubne ispune ili prouzrokovati ostecenje same zubne gledji i zubnih nadoknada. Neki od njih dovode i do temporomandibularne disfunkcije, jakih glavobolja i facijalnih bolova.
Postoje razni uzroci nastanka bruksizma. Veruje se da su neki od uzroka neke od parafunkcija (grickanje noktiju, sisanje palca, i dr.), stres, kao i dentalni problemi koji mogu nastati usled neadekvatnog zagrižaja ili nedostataka zuba. Neki od uzročnika mogu biti i lekovi. Psihologija je došla do interesantnih zaključaka u vezi bruksizma, između ostalog da osobe koje pate od bruksizma u proseku imaju više nivou stresa, čak i kada nisu svesni da njihov nivo stresa odudara od proseka. Bruksizam se javlja i kod nekih komplikovanijih stanja, ali kod većini populacije vezan je za stres. Međutim, treba reći da nije dokazano da je stres glavni izaziva bruksizma, već samo da se javlja često u kombinaciji sa stresom. Ukoliko je bruksizam posledica uzimanja antidepresiva, lekovi koji se trenutno koriste moraju biti zamenjeni od strane vašeg lekara kako bi sprečili dalji razvoj bruksizma.
Škripanje zubima ili škrgotanje stvara pritisak unutar usne duplje koji zubi trpe, pri čemu bočni pokreti stvaraju dodatni pritisak. Posledice su brojne od pukotina na gleđi, ispadanja plombi, loma zuba, gubitka vertikalne dimenzije zagrižaja, abrazije griznih površina zuba, loma krunica, do bolova u zubima, uhu, vilici i poremećaja spavanja. Sve ovo dovodi do nelagodnosti i jakih bolova u vilici.
Uglavnom se leči simptomatskom terapijom koja se svodi na iskorenjivanje mentalnog stresa. Takodje se koriste okluzalni splintovi, tzv. folije za brkuksizam. Folije se nose noću u toku spavanja i postavljaju se preko zuba. Njihova uloga je da štite zube od abrazije i škrgutanja zuba. Ukoliko ima potrebe za dnevnim korišćenjem splintova za bruksizam preporučljivo je da se nose onda i u toku dana. U današnje vreme se bruksizam pokušava lečiti aplikovanjem botoxa u mišiće vilica (mussculus masseter) kako bi se umanjila njegova snaga u periodu delovanja botoxa. Botox deluje par meseci i pacijenti navode da u tom periodu mnogo manje nesvesno stežu vilicu i manje škrguću zubima.
Bruksizam je posebno veliki problem kod Hollywood smile-a i ostalih zubnih nadoknada zato što su one osetljive i krte i ako pacijent nesvesno škrguće zubima u toku noći to može biti veliki problem jer može doći do pucanja samog rada. Svakom pacijentu koji je bio podvrgnut Hollywood smile proceduri se savetuje da nosi zaštitne folije nekoliko meseci nakon cementiranja rada kako bi izbegli potencijalne probleme i zamenu krunica. Savetuje se u prvih par meseci nošenje i noću i danju, a kasnije samo noću. Problem se neće rešiti ukoliko se krunice ponovo zamene, već se mora rešiti uzrok pucanja krunica kako se ne bi opet desilo. Folije se troše vremenom i potrebno ih je zameniti novim.
Na samom pregledu se pacijenti upoznaju sa rizikom da moze doći do ostećenja navlaka usled izraženog bruksizma i da je nošenje folija za njih na nivou obaveznog. Takođe je potrebno sam Hollywood smile tako dizajnirati da su potencijalna ostecenja krunica svedena na minimum. Najvažnije je zaštiti prednje zube od parafunkcionalnih kretnji donje vilice jer se svako oštećenje gornjeg fronta vidi i problematično je, dok oštećenja zadnjih partija zuba mogu proći i bez vecih intervencija u smislu zamene ili popravke.
Ukoliko imate i vi problem sa bruksizmom najbolje je da zakažete pregled kod stomatologa i započnete svoju terapiju. Nekada lečenje bruksizma traje i godinama, zato se treba što pre javiti stomatologu kada se primete prvi simptomi.
