Terapija protezom za ispravljanje zuba je najefikasnija stomatološka procedura, jer je uz malo novca i malo truda moguće radikalno popraviti opšte stanje zub. Proteze mogu nositi mlađi i stariji pacijenti, a veoma su bitne i kao deo drugih, složenijih terapija, jer je za većinu zahvata prvo potrebno poravnati zube. Iako većina pacijenata fiksnu protezu nosi da bi poboljšali izgled zuba, fiksnom protezom moguće je eliminisati i neka ozbiljna stanja, pre svega nepravilan zagrižaj, loš položaj i međusobnu poziciju vilica.
Idealno doba za nošenje fiksne proteze je od 10. do 14. godine. Poslednji stalni zubi rastu do 12. godine i već tada se može postaviti fiskna proteza, mada ima i stomatologa koji savetuju nešto kasnije nošenje proteze, kako bi se završio proces rasta vilične kosti, a ne samo proces rasta zuba. Svaki uzrast do 22. godine je odgovarajući, jer je tada kost još uvek dovoljno fleksibilna i brzo raste, te je efekat terapije maksimalan. U praksi pacijenti uglavnom dolaze kasnije, u dvadesetim godinama, što je i dalje izuzetno dobra odluka, jer terapija može biti duža nego kod tinejdžera ali su efekti jednako dobri i definitivni.
Interesantno je da skoro polovina naših pacijenata koji nose ili su nosili proteze, nisu u ordinaciju Cvejanović došli da di dobili protezu, već su imali druge želje, ali im je skrenuta pažnja da bi im proteza mnogo pomogla. U našem društvu postoji nedostatak informisanosti kada je u pitanju nošenje proteze, pa zato veoma često pacijenti u tridesetim godinama nadoknađuju ono što su propustili da urade kada su bili tinejdžeri.
Postavljanje proteza u ordinaciji Cvejanović
Samo nošenjem fiksnog ortodontskog aparata moguće je pomerati viličnu kost, a ne samo krunični deo zuba. Tokom nošenja proteze odvija se proces koji nazivamo premodelovanje vilične kosti. Proteza vrši konstantan pritisak na zube i čini ih labavijim u kosti, međutim nova kost raste na mestima gde je potrebno i time učvršćuje zub na novoj poziciji. Kost ima jedinstvenu osobinu da jača na mestima gde je potrebno i da generalno jača ako je često pod pritiskom, čime se, primera radi, objašnjava kako dizači tegova mogu podići više stotina kilograma.
Iako postoje i druge tehnike, proteza predstavlja najprirodniji način da se reši problem nepravilnog rasporeda zuba i nepravilnog zagrižaja. Svim ostalim metodama (krunicama ili fasetama) nije moguće pomeriti koren zuba, pa su samim tim limitirani i maksimalni estetski dometi. Krunicama nije moguće raširiti vilicu, pomeriti koren, spustiti nivo desni i postići druge pozitivne efekte, pa je često potrebna kombinovana terapija, pri čemu proteza obavlja prvi deo posla, dovodeći zube u relativno pravilan raspored, dok su krunice ili fasete zadužene za oblik, funkcionalnost, boju i milmetarsku poravnatost.
Međutim, nekada fiksna proteza nije najbolje rešenje, posebno ako su zubi pacijenta u lošem stanju ili ako nedostaje veći broj zuba. Ako su pacijenti u starijem životnom dobu, te se očekuje teže i sporije pomeranje zuba, koristi se kombinovana terapija ili se pacijentima savetuje protetsko zbrinjavanje radi uštede vremena i uštede novca na duže staze. Okvirno, granica se nalazi oko 40. godine života, međutim ako su zubi zdravi, proteza se može nositi i posle 40. godine.
U stomatološkoj praksi, ali i među pacijentima, izraz „fiksna proteza“ koristi se za još jedan, potpuno drugačiji zahvat, a to je postavljanje niza veštačkih zuba na implante, jer je pomenti rad nasavršeniji tip proteze, u smislu rešenja za potpunu bezubost. O tom temi možete saznati više na stranama posvećenim All-on-6 i All-on-4 procedurama.
