Terapija protezom za ispravljanje zuba je najefikasnija stomatološka procedura, jer je uz malo novca i malo truda moguće radikalno popraviti opšte stanje zub. Proteze mogu nositi mlađi i stariji pacijenti, a veoma su bitne i kao deo drugih, složenijih terapija, jer je za većinu zahvata prvo potrebno poravnati zube. Iako većina pacijenata fiksnu protezu nosi da bi poboljšali izgled zuba, fiksnom protezom moguće je eliminisati i neka ozbiljna stanja, pre svega nepravilan zagrižaj, loš položaj i međusobnu poziciju vilica.
Idealno doba za nošenje fiksne proteze je od 10. do 14. godine. Poslednji stalni zubi rastu do 12. godine i već tada se može postaviti fiskna proteza, mada ima i stomatologa koji savetuju nešto kasnije nošenje proteze, kako bi se završio proces rasta vilične kosti, a ne samo proces rasta zuba. Svaki uzrast do 22. godine je odgovarajući, jer je tada kost još uvek dovoljno fleksibilna i brzo raste, te je efekat terapije maksimalan. U praksi pacijenti uglavnom dolaze kasnije, u dvadesetim godinama, što je i dalje izuzetno dobra odluka, jer terapija može biti duža nego kod tinejdžera ali su efekti jednako dobri i definitivni.
Interesantno je da skoro polovina naših pacijenata koji nose ili su nosili proteze, nisu u ordinaciju Cvejanović došli da di dobili protezu, već su imali druge želje, ali im je skrenuta pažnja da bi im proteza mnogo pomogla. U našem društvu postoji nedostatak informisanosti kada je u pitanju nošenje proteze, pa zato veoma često pacijenti u tridesetim godinama nadoknađuju ono što su propustili da urade kada su bili tinejdžeri.
Postavljanje fiksne proteze u ordinaciji Cvejanović
Samo nošenjem fiksnog ortodontskog aparata moguće je pomerati viličnu kost, a ne samo krunični deo zuba. Tokom nošenja proteze odvija se proces koji nazivamo premodelovanje vilične kosti. Proteza vrši konstantan pritisak na zube i čini ih labavijim u kosti, međutim nova kost raste na mestima gde je potrebno i time učvršćuje zub na novoj poziciji. Kost ima jedinstvenu osobinu da jača na mestima gde je potrebno i da generalno jača ako je često pod pritiskom, čime se, primera radi, objašnjava kako dizači tegova mogu podići više stotina kilograma.
Iako postoje i druge tehnike, proteza predstavlja najprirodniji način da se reši problem nepravilnog rasporeda zuba i nepravilnog zagrižaja. Svim ostalim metodama (krunicama ili fasetama) nije moguće pomeriti koren zuba, pa su samim tim limitirani i maksimalni estetski dometi. Krunicama nije moguće raširiti vilicu, pomeriti koren, spustiti nivo desni i postići druge pozitivne efekte, pa je često potrebna kombinovana terapija, pri čemu proteza obavlja prvi deo posla, dovodeći zube u relativno pravilan raspored, dok su krunice ili fasete zadužene za oblik, funkcionalnost, boju i milmetarsku poravnatost.
Vreme tretmana fiksnom protezeom varira između šest meseci i tri godine, pri čemu nošenje najčešće traje 12, 18 ili 24 meseca. Pacijenti na početku tremana često nisu svesni koliko se nosi fiksna proteza, zbog čega često nakon oko godinu dana počinju da budu nestrpljivi, ali iskustvo pokazuje da je za odrasle osobe period od 12 meseci često nedovoljan. Ispravljanje zuba kod odraslih može biti neuspešno ako se skraćuje tretman, jer će se zubi delimično vratiti u početni položaj, bez obzira na nošenje retejnera posle tretmana.
Kod mlađih pacijenata tretman je kraći, jer su njihovi zubi prirodno skloni pomeranju, ali godine nisu odlučujući faktor, već je to težina problema. Ako je zagrižaj nepravilan, zubi nisu poravnati i postoje razmaci između zuba, sve to dodatno utična na produžavanje tretmana. Međutim, upravo u ovim težim slučajevima, pacijenti imaju najviše koristi od ortodontskog tretmana, budući da nošenje fiksne proteze može znatno da ublaži mnoge probleme, kao što su česta pojava karijesa ili paradentoza.
Na trajanje tretmana utiče i revnosnost pacijenta tokom nošenja proteze, pre svega da li je redovno dolazio na kontrole. Kod proteza koje je moguće skinuti, revnosnost je posebno važna, jer će pacijenti često biti u iskušenju da ih skinu, ili će jednostavno zaboraviti da ih ponovo stave. Još jedan faktor koji utiče na trajanje tretmana je i vrsta proteza, pa tako klasične fiksne proteze najbrže daju efekat, dok sve laganije varijante, posebno proteze koje se skidaju, kao što je invisalign, zahtevaju duže periode nošenja. Ispravljanje zuba kod odraslih daleko je uspešnije kada se koriste metalne fiksne proteze, zbog čega u ordinaciji Cvejanović isključivo radimo sa metalnim protezama, bilo sa metalnim ili safirnim bravicama.
Jedini tip proteza koji može skratiti tretman su samoligirajuće proteze, koje nemaju gumice, i to je tip koji koristimo u našoj ordnaciji, jer je reč o istinskoj fiksnoj protezi. Nisu svi slučajevi idealni za samoligirajuće proteze, a kada je situacija odgovarajuća, pacijentu ćemo ponuditi i tu opciju.
Bez obzira koliko se nosi fiksna proteza, potrebno je posle proteze nositi i retejner, koji sprečava zube da se vrate u prethodni položaj. Često se retejner nosi onoliko dugo koliko se nosila proteza, međutim kod mlađih pacijenata može se nositi kraće, dok se starijim paciejntima često savetuje da ga nose kad god mogu, idealno svake noći.
Mnogi roditelji žele da saznaju i koliko se dugo nosi mobilna proteza, kao i koji faktori utiču na trajanje tretmana mobilnom protezom kod dece, ali tom pitanju pozabavićemo se u posebnom tekstu.
Postavljanje fiksne proteze je relativno brz i potpuno bezbolan. Postavljanje traje oko pola sata po vilici, i što je ortodont veštiji i iskusniji postavljanje će biti brže. U komplikovanijim slučajevima, kada je položaj zuba veoma nepravilan, postavljanje fiksne proteze može trajati nešto duže. Takođe, kod osetljivijih pacijenata, kojima je bilo koja vrsta intervencije na zubima neprijatna, mogu se praviti pauze, što će produžiti trajanje zahvata. Pacijenti koje zanima kako se stavlja fiksna proteza obično se ubrajaju u te osetljivije.
Proces postavljanja fiksne proteze počinjem detaljnim čišćenjem zuba, a nastavlja se sušenjem zuba, što može biti pomalo neprijatno za neke pacijente. Sledi postavljanje bravica na sve zube. Bravice mogu biti metalne ili safirne, a lepe se za sredinu svakog zuba nevidljivim lepkom ili cementom, koji se potom suši lampom.
Druga faza podrazumeva postavljanje tube za žicu na kutnjacima, postavljanje žice i gumica. Funkcija tube je da nosi žicu, a gumica da spoje žicu i bravice. Nakon toga žica se fino podešava dok se ne ostvari pritisak tačnog intenziteta i pravca koji ortodont želi. Tokom kasnijih kontrola, ortodont će zatezanjem žice postepeno usmeravati zube ka željenoj poziciji. Menjaće se gumice, dok će bravice i tuba ostati na mestu tokom cele terapije. Bez obzira kako se stavlja fiksna proteza, odnosno da li se koristi lepak ili cement, da li se koriste safirne ili metalne bravice, kao i koje se gumice koriste, samo postavljanje fiksne proteze ne može dovesti do bilo kakvih komplikacija. Neki pacijenti se plaše da će proteza destabilizovati zube, ali za zdrave zube, čiji je koren vitalan, postavljanje i nošenje proteze, kao i kasnije nošenje retejnera ne predstavlja nikakav problem.
Međutim, nekada fiksna proteza nije najbolje rešenje, posebno ako su zubi pacijenta u lošem stanju ili ako nedostaje veći broj zuba. Ako su pacijenti u starijem životnom dobu, te se očekuje teže i sporije pomeranje zuba, koristi se kombinovana terapija ili se pacijentima savetuje protetsko zbrinjavanje radi uštede vremena i uštede novca na duže staze. Okvirno, granica se nalazi oko 40. godine života, međutim ako su zubi zdravi, proteza se može nositi i posle 40. godine.
U stomatološkoj praksi, ali i među pacijentima, izraz „fiksna proteza“ koristi se za još jedan, potpuno drugačiji zahvat, a to je postavljanje niza veštačkih zuba na implante, jer je pomenti rad nasavršeniji tip proteze, u smislu rešenja za potpunu bezubost. O tom temi možete saznati više na stranama posvećenim All-on-6 i All-on-4 procedurama.