Oralna i intravenska sedacija

Da li Vam je pročitan sadržaj koristio?
[Total: 81    Average: 3.7/5]
Tokom proteklih nekoliko godina sedacija je postala sve manje izuzetak a sve više pravilo kada je reč o komplikovanijim zahvatima u našoj ordinaciji. Na takav razvoj prakse najviše su uticali zahtevi pacijenata, jer je za pacijenta na prvom mestu uvek odstustvo bola, dok je lekaru na prvom mestu responsivnost pacijenta.

Razlikujemo dva tipa sedacije – oralnu i intravensku.

Prilikom sedacije koja se postiže tabletama, odnosno oralno, nije potrebna nikakva priprema niti prisustvo anesteziologa. Pacijent dobija 1-2 tablete sedativa (Leksilijum, Bensedin i slično), jedan sat pre intervencije, što pomaže da se pacijent psihološki opusti i lakše podnese bilo koju stomatološku intervenciju. Ovako umiren pacijent nije nervozan prilikom zahvata, što olakšava u određenoj meri i posao stomatologu. Uz oralnu sedaciju obavezno se daje lokalna anestezija, kao kod svakog stomatološkog zahvata, a ovakav vid sedacije je najpraktičniji za manje intervencije, kao i kod pacijenata koji teško podnose duge stomatološke zahvate i imaju strah od zubara. Zbog toga oralna sedacija i jeste prevashodno psihološki instrument, dok intravenska sedacija istovremeno ima tu finkciju ali i klasičnu funkciju sedacije – delimično ili potpuno uspavljivanje pacijenta kako pacijent ne bi osetio nikakav bol.

vestacka kost

Intravenska sedacija se postiže uz pomoć anesteziologa. Ovakav vid sedacije se savetuje za veće hirurške i impalntološke intervencije, kao i za brušenje većeg broja zuba prilikom ugradnje vinira i izrade mostova.

Intravenska sedacija počinje uzimanjem anamneze pacijenta, odnosno detaljnim razgovorom anesteziologa i pacijenta o zdravstvenom stanju pacijenta. Intravenskim putem pacijent se uvodi u sedaciju oko 15 minuta pre same hirurške intervencije. Pacijentu se zatim daje lokalna anestezija i započinje se intervencija. Pacijent je sve vreme u polu-svesnom tj. polu-budnom stanju. Polu-budno stanje je uvek preči izbor u odnosu na totalno uspavljivanje jer omogućava komunikaciju između pacijenta i stomatologa/anesteziologa.

Budući da je anesteziolog uz pacijenta tokom kompetnog zahvata, on konstantno dozira prisustvo sedativa, tako da po potrebi može pacijenta da stavi u stanje potpune uspavanosti ili da ga vrati u polubudno stanje. Pacijent će po završetku zahvata, koji može trajati po nekoliko sati, imati veoma malo ili nimalo sećanja u vezi zahvata, počevši od momenta kada je primio sedativ. Ovo je veoma važno za anksiozne pacijente kojima bi zahvat kod koga je primenjena samo lokalna anestezija mogao da se ureže u sećanje na negativan način do te mere da bi se sledeći put teže odlučili za bilo koji stomatološki zahvat, a posebno neki složeniji.

Tokom same intravenske sedacije pacijent dobija i jake lekove protiv bolova, otoka, kao i antibiotike, što znači da po okončanju zahvata pacijentu neće biti potrebni dodatni medikamenti.

vestacka kost

Ipak, pacijent je u većini slučajeva blago dezorjentisan, zbog čega je potrebno obezbediti pratnju prilikom odlaska iz ordinacije. Neki pacijenti će tokom prva 24 sata posle zahvata pod sedacijom osetiti popuštanje pažnje, dezorijentisanost ili druge manje mentalne poteškoće, mada nas veliki broj pacijenata sutradan obaveštava da nisu imali apsolutno nikakve poteškoće. To uglavnom važi za pacijenate koji su fizički snažni ili su naviknuti u određenoj meri na sedative. Ipak, koliko god da se pacijent oseća dobro, tokom ta 24 sata ne sme upravljati motornim vozilom.

Obe vrste sedacije su apsolutno bezbedne, mada je, kao što smo napomenuli, za sprovođenje intravenske sedacije potrebno „zeleno svetlo“ anesteziologa, koji će proceniti da li je pacijent dovoljno zdrav da prođe bezbedno kroz intravensku sedaciju. Cena intravenske sedacije je 250€  za uvođenje u sedaciju, plus 100€  za svaki sat naknadni sat. Primera radi, za ugradnju četiri zubna implanta potrebno je oko dva časa rada, uključujući i uvođenje u sedaciju i postepeno buđenje, tako da je cena u tom slučaju 300€. Svi medikamenti koje pacijent prima tokom sedacije uključeni su u cenu. Kada je reč o oralnoj sedaciji, pacijent plaća samo cenu leka u apoteci.


Pacijentkinja je došla sa velikim strahom od same pomisli na zubara i željom da ugradi implantate. U dogovoru sa pacijentom odlučili smo se da se intervencija izvede u intravenskoj sedaciji uz prisutvo anesteziologa. Njeno iskustvo je odlično i zahvaljujući samom sedativu koji se daje u intravenskoj sedaciji pacijent nema sećanje na samu intervenciju.