Najčešća hitna zubarska intervencija je saniranje dentalnih trauma, odnosno rad sa pacijentima koji su pretrpeli povrede zuba i okolnih tkiva. Ove intervencije predstavljaju čak dve trećine svih hitnih intervencija i daleko su češće od infekcija, drugog najčešćeg razloga za hitnu posetu zubaru.
Sa smanjivanjem prevalencije karijesa u opštoj populaciji, frakture zuba su češći razlog za posete zubaru od karijesa, a u nekim zemljama beleži se čak i veći broj poseta zubaru zbog fraktura nego zbog upaljenih desni i paradentoze. Vidljiv je rast udela fraktura u svim stomatološkim intervencijama, ne samo zato što se broj drugih problema smanjuje (npr. karijes), već statistike pokazuju da se dešava i sve više fraktura. Ovo je teško objasniti, posebno ako pretpostavimo da se deca danas manje igraju napolju nego pre početka digitalne ere i da se manje bave grupnim sportovima, a deca i adolescenti zajedno čine 50% pacijenata kod kojih se zbrinjavaju frakture zuba. Kod dece, najčešći razlog frakture zuba je pad, dok su kod odraslih najčešći razlog manje saobraćajne nezgode, što nas podseća koliko je važno nositi sigurnosni pojas. Kod svih starosnih grupa i kod oba pola, najčešći direktan uzrok loma zuba je pad, bilo da je reč o igri, sportu, slučajnom padu ili udarcu koji je prouzrokovao pad.
Vrlo je zanimljivo to što su muškarci daleko češći pacijenti koji imaju polomljen zub, odnosno dečacima i muškarcima nezgode se češće dešavaju nego ženama, u odnosu 3:2. Kada je povreda nastala tokom sportske aktivnosti, uglavnom je reč o muškarcima (9:1). Poražavajuća je statistika po kojoj žene ništa ređe ne lome zube u incidentima fizičkog nasilja od muškaraca, što sugeriše da je u pitanju gotovo isključivo porodično nasilje.
Okrnjen zub sanira se vraćanjem fragmenta ili keramičkom plombom
Zubi koji ubedljivo najčešće stradaju su sekutići, odnosno prednje jedinice i dvojke. Što je zub dalje u vilici, to je bezbedniji od fraktura. Povrede zuba variraju od okrnjenog zuba do dislociranog ili izbijenog zuba, uz manja ili veća oštećenja okolnog tkiva. Stomatolozi frakture zuba klasifikuju prema zahvaćenim tkivima, pa povrede mogu biti:
Sitne naprsline na površini zuba ne izazivaju dalje pucanje niti bol. Mogu se otkriti u ordinaciji posebnom rasvetom, a ponekad i pod jakim prirodnim svetlom. Oštećeni zub normalno reaguje na hladno i toplo, ne klima se i nema upalu u korenu, pa ne boli na dodir ili pritisak. Rendgenski snimak obično ne pokazuje promene. Bruksizam može dovesti do višestrukih pukotina na gleđi kod pojedinih pacijenata. Čest tip mikropukotina su pukotine oko plombi, koje se obično saniraju prilikom zamene plombe.
Kako se polomljeni zub sanira: Ako nema estetskog problema i povećane osetljivosti na toplo i hladno, tretman nije neophodan. Površinska pukotina može se ispolirati ili prekriti kompozitom kako bi se umanjila. Kompozit takođe sprečava buduću diskoloraciju i prodor bakterija u mikroprocep.
Odlamanje komadića zuba, odnosno prelomi gleđi, zahvataju samo površinski sloj zuba, bez izlaganja unutrašnjih slojeva (dentina ili pulpe). Najčešće nastaju na ivicama prednjih zuba, posebno na uglovima, usled udarca ili zagriza tvrdog predmeta/hrane. Ovi prelomi ne izazivaju bol jer ne dopiru do osetljivih tkiva. Zub normalno reaguje na hladno i toplo, nije klimav i nema znakova dubljeg oštećenja. Rendgenski snimak može pokazati dokle seže gubitak gleđi.
Kako se polomljeni zub sanira: Popravke se vrše keramičkim plombama i vinirima kako bi se postigla potpuna estetska integracija. Nakon više godina, nadoknada može ispasti i morati da se zameni. U nekim slučajevima moguće je ponovo zalepiti odlomljeni deo zuba zubnim cementom.
Ovi prelomi uzrokuju vidljiv gubitak površinskog sloja (gleđi) i dela unutrašnjeg sloja (dentina), ali bez izlaganja pulpe. Iako su ozbiljniji od onih koji zahvataju samo gleđ, ne izazivaju jaku bol jer nerv unutar zuba ostaje zaštićen. Oštećeni zub je vitalan, nije klimav i ne boli na dodir.
Kako se polomljeni zub sanira: U većini slučajeva rešenje je zubna krunica, pod uslovom da je koren zdrav, zub stabilan i da ima dovoljno preostale mase za nošenje krunice. Ponekad je moguće ponovo zalepiti odlomljeni deo. Pre restauracije potrebno je zaštititi dentin posebnim materijalima koji sprečavaju prodor bakterija u budućnosti.
Ovo su složeni prelomi kod kojih je uklonjen znatan deo zuba, često oko 50% njegove ukupne zapremine. Neophodno je proveriti stabilnost korena i odsustvo infekcije pulpe. Ako su prognoze povoljne, zub se može revitalizovati. Ove povrede su izuzetno bolne zbog izloženosti pulpe.
Kako se polomljeni zub sanira: Ako pulpa nije inficirana, može se sačuvati i zaštititi krunicom. U slučaju infekcije, neophodan je endodontski tretman (lečenje korenskog kanala), nakon čega se izrađuje krunica. Važno je proceniti da li je pulpa bila izložena bakterijama, jer može izgledati zdravo, ali pokazati znake infekcije tek nedeljama ili mesecima nakon restauracije. Ako postoji sumnja, stomatolog može ukloniti samo deo pulpe kako bi zub ostao vitalan.
Težak prelom sa izlaganjem dentina
Duboki prelomi su vrlo nezgodan tip povrede u kojoj je često puna zapremina zuba i dalje u vilici, odnosno nijedan deo ne nedostaje, ali zub je podeljen frakurom koja se pruža u pravcu korena. Manji deo, koji je vezan samo za manji deo korena može biti blago mobilan i kuckanje po njemu obično stvara bol. Takođe je moguća i fraktura ka korenu u kojoj deo zuba nedostaje, odnosno to je lom sličan prošlom slučaju, ali je odvajanje dublje, bilo da odvojeni deo nije više prisutan samo u delu gleđi i dentina ili je izložen i koren. U težim slučajevima fragment zuba može biti odlomljen, sa frakturom koja se proteže u pravcu korena.
Kako se polomljeni zub sanira: Sada ulazimo u domen oralne hirurgije, jer u situaciji kada je odvojen i/ili nedostaje ne samo deo gleđi i dentina već i deo korena, zubar može da pokuša više zahvata kako bi spasio zub. Najjenostavnije rešenje je uklanjanje fragmenta kako bi se utvrdilo tačno stanje i, ako situacije dozvoljava, vraćanje tog fragmetna uz vezivanje cementom. To je najjednostavnije rešenje, koje je primenjivo uvek kad je komplatan koren ostao u većinskom delu zuba. Ako se procep proteže i na sam koren, zubar može pokušati raznovrsne operacije, uključujući relokaciju korena, autotransplantaciju, itd. Alternativno, zub sa korenom može biti izvađen i zamenjen krunicom na implantu.
Izraz „prelom u regiji korena“ odnosi se na dve situacije. Prva se odnosi na povredu koja podrazumeva frakturu u regiji korena zuba, dok na samoj površini zuba fraktura nije prisutna. Drugi tip preloma, ujedno i najteža povreda ako izuzmemo potpuno izbijanje zuba sa korenom, jeste prelom koji zahvata sve od korena do površine zuba. Fraktura u regiji korena često nastaje kao posledica jakog pritiska na zub, bilo usled udarca u predelu vilice, bruksizma ili drugih faktora, i uglavnom je vrlo bolna.
Kako se polomljeni zub sanira: Kada postoji fraktura u korenu, ali nema rizika od infekcije, mobilni deo se fiksira za ostatak zuba i stanje se neko vreme prati pre nego što se donese odluka o daljem tretmanu. U tim situacijama mobilni deo se ne uklanja odmah, kao što je slučaj kod većih površinskih preloma koji se protežu ka korenu. Takođe, u slučajevima frakture korena, endodontski zahvat će često biti neophodan, dok vađenje celog zuba nije uvek nužno. U ostalim slučajevima može se primeniti kombinacija različitih tehnika, slično kao kod prethodno opisanih lomova.
Oba pristupa se koriste kada se odlomi manji deo zuba i svaki ima svoje prednosti i nedostatke. Keramička plomba može biti bolje rešenje na griznim površinama i na mestima koja nisu vidljiva, dok se kod prednjih zuba vraćanje prirodnog fragmenta često smatra estetski boljim rešenjem. Razlog tome je što prirodni fragment zadržava identičnu boju kao i ostatak zuba, dok keramička plomba može postići do 95% približnu nijansu, ali pod jakim svetlom razlika može biti primetna. Stabilnost veze je nešto jača kod keramičke plombe. Ključno pitanje je koja će metoda duže zadržati boju usklađenu sa prirodnim zubom. Kod zalepljenog fragmenta vremenom može postati vidljiva linija spoja, a takođe postoji mogućnost da fragment potamni brže od ostatka zuba. S druge strane, problem kod keramičke plombe je suprotan – ona može ostati svetlija, dok ostatak zuba s vremenom može potamniti ili požuteti.
Da, zub koji je potpuno ispao, uključujući i koren, kao posledica jakog udarca, treba odmah staviti u mleko ili fiziološki rastvor i stići kod zubara u roku od dva sata. Ako je zub pravilno sačuvan i ako pacijent dođe na vreme, zubar može pomoću splintova i žica vratiti zub na mesto. Ukoliko su ćelije u korenu zuba i dalje žive, postoje velike šanse da će zub ponovo biti vitalan. Uspeh nije zagarantovan, ali u slučaju izbijanja zuba sa korenom, uvek je preporučljivo adekvatno ga sačuvati i što pre posetiti stomatologa.
Definitivno. Vrlo čvrsta hrana, poput orašastih plodova, može izazvati frakturu zuba ako se zagrize dovoljno jako. To posebno važi za još tvrđe materijale, kao što su neiskokane kokice, komadi leda, koštice masline, kosti ili tvrde bombone. Jak zagriz u ovim slučajevima može izazvati pucanje čak i potpuno zdravog zuba, zbog čega je važno pažljivo žvakati. Dodatno, zubi sa plombama su pod većim rizikom, pa tvrda hrana može dovesti do ispadanja plombe, a ponekad i do odlamanja dela zuba. Površinska fraktura može nastati i naglom promenom temperature, recimo prelaskom sa vrlo hladne na vrlo toplu hranu i obrnuto, što mnogi ne znaju. Rizik od lomova izazvanih žvakanjem tvrde hrane povećava se s godinama.
Ako osoba usled traume ostane bez jednog zuba, i dalje treba da poseti zubara kako bi se utvrdilo da li postoje oštećenja okolnih tkiva i zuba, kao i alveolarne kosti. U slučaju da nije potrebna dodatna asistencija zubara, pacijent može da nastavi sa normalnim aktivnostima, ali treba da planira ugradnju implanta, jer ako se izbijeni zub ne zameni krunicom na implantu, doći će do pomeranja drugih zuba. Druga opcija je most, ali implant je uvek stabilnije rešenje, a pritom vraća potpuno prirodan zagrižaj i čuva desni.
Budući da je fragment zuba koji se najčešće lomi deo sekutića na uglu zuba, pacijenti često nisu sigurni da li stomatolog može trajno zalepiti fragment na njegovo mesto. Međutim, veliki broj tehnika koristi se za vraćanje fragmenata na njihovu poziciju i sve one su proverene. Najčešći metod je korišćenje kompozitnog cementa, a nakon očvršćavanja materijala pomoću UV lampe, stomatolog može dodatno ispolirati spoj kako bi se dobila glatka površina i obezbedio prirodan izgled. U slučajevima kada je linija preloma nepravilna ili je fragment veći, mogu se koristiti i dodatne tehnike za jačanje spoja. Jedna od njih je mikromehaničko sidrenje pomoću sitnih udubljenja na površini zuba, koja omogućavaju bolju stabilnost veze. Takođe, u težim slučajevima može se primeniti unutrašnje ojačavanje kompozitnim vlaknima ili tankim slojem staklenih vlakana kako bi se povećala dugotrajnost spoja.
Jedan od glavnih izazova kod ponovnog lepljenja fragmenta zuba je dugoročno očuvanje boje, jer spoj između prirodnog zubnog tkiva i adhezivnog materijala može vremenom postati vidljiv. U početku, ako je fragment pravilno sačuvan i odmah vraćen na mesto, boja će se najčešće savršeno uklopiti. Međutim, s vremenom može doći do diskoloracije zbog površinskog habanja, apsorpcije pigmenata iz hrane i pića ili promene transparentnosti samog zuba. Prirodni zub i zalepljeni deo mogu različito reagovati na faktore kao što su izlaganje svetlosti, kiselim sredinama i habanju, što može dovesti do toga da fragment postane tamniji ili da izgubi providnost. Zbog toga se pacijentima koji imaju vraćene fragmente često savetuje da izbegavaju hranu jake boje.
Da, obično je upravo slabost tog zuba razlog, a konkretni razlozi su najčešće prethodna oštećenja i stomatološke intervencije koje su promenile njegovu prirodnu strukturu. Na primer, zubi koji su prethodno lečeni zbog karijesa često postaju slabiji, posebno ako je oštećenje bilo veliko i zahtevalo postavljanje velike plombe. Takvi zubi imaju manje preostalog zdravog tkiva, što ih čini sklonijim pucanju. Još jedan značajan faktor je devitalizacija zuba, odnosno situacija kada je iz zubne pulpe uklonjen živac endodontskim zahvatom. Iako ovakav tretman spašava zub, on postaje krhkiji jer gubi prirodnu hidrataciju i elastičnost koju obezbeđuje vitalna pulpa. Takođe, određena sistemska stanja, poput osteoporoze ili genetskih oboljenja koja utiču na kvalitet gleđi i dentina, mogu učiniti zube prirodno slabijim i podložnijim lomovima čak i pri manjim opterećenjima.
Oko jedna četvrtina fraktura nije izazvana traumama, čak ni slučajnim jakim zagrizom tvrde hrane, već štetnim navikama. Ovde čak ne govorimo ni o bruksizmu, jer je škrgutanje zubima nesvesna radnja, već o svakodnevnim navikama. Među njima je svakako prebrzo uživanje u hrani, jer ako jedemo polako, svakako ćemo primetiti košticu u višnji ili maslini, dok ako jedemo brzo, verovatno nećemo. Druga veoma štetna navika je otvaranje ambalaže zubima, jer to postepeno slabi zube, posebno sekutiće, a dešava se da se zub i polomi tokom otvaranja tvrđe ambalaže. Snažno žvakanje vrlo lepljive hrane, kao što su žvake ili karamele, takođe stvara velike sile, odnosno nijedna navika konstantnog žvakanja bilo čega nije dobra za zube. Već smo pominjali i brzi prelazak sa vruće na hladnu hranu kao veoma loš za zube, jer izaziva mikropukotine.
