Odbacivanje implanta je jedini preostali strah na koji nailazimo kod ALL ON 6 pacijenata, budući da više niko nije nesiguran u izgled rada ili u to kako će podneti ugradnju. U ovom blogu odgovaramo na pitanja koliko implanti traju, šta produžava, a šta skraćuje trajanje implanta, kao i koji su simptomi koji mogu signalizirati da telo odbacuje zubni implant.
Sve što ćemo u nastavku reći vezano za životni vek implanta i eventualno odbacivanje važi i za ALL ON 6, koji menja sve zube jedne vilice, kao i za situacije kada pacijent dobija samo samo jedan implant kako bi zamenio jedan nedostajući zub, ali kada je u pitanju ALL ON 6 / ALL ON 4 rad, on poseduje jednu potpuno novu dimenziju prevencije, koju je ordinacija dovela do vrhunca, a to je izrada privremenog rada za svakog pacijenta. Privremeni rad je plastična varijanta keramičkog rada koji će pacijent kasnije nositi, kada se implanti učvrste, i on igra izuzetnu ulogu u zaštiti od kasnijih komplikacija sa implantom.
Kada govorimo o implantskim radovima i mogućim komplikacijama, tip rada koji na koji primarno mislimo je ALL ON 6 / ALL ON 4, što je rešenje za totalnu bezubost, i ujedno najčešći implantski rad u našoj ordinaciji. U daljem tekstu uglavnom prenosimo naša iskustva iz rada sa ALL ON 6 / ALL ON 4 pacijentima, mada sve što ćemo izneti važi i za druge situacije, uključujući i kada neko dobije samo jedan implant, kako bi zamenio jedan zub.
Privremeni rad pomaže da se meko tkivo zarasta postepeno oko samog rada, tako da kada dođe vreme za postavljanje definitivnog rada, već ima dovoljno mekog tkiva koje će da zaštiti bočne strane abatmenta (gornji deo implantskog sistema), tako da nema mesta za prolaženje ostataka hrane izmežu mekih tkiva i abatmenta, pa time nema ni upala, koje predstavljaju najeveću opasnost po veštačke zube, baš kao i za prirodne.
Pogledajte kako u praksi izgleda privremeni ALL ON 6 rad ⬇️
Tek kada postoji črvrst kontakt između mekog tkiva, krunice i abatmetna (veza krunice i implanta koji se nalazi tublje u kosti), moguće je pravilno voditi higijenu oko zubnog implanta. U svim člancima čija je tema odbacivanje implanta stoji da je održavanje higijene najvažnije, međutim lekari mogu ugraditi implante i kada nema dovoljno mekog tkiva i tada ostaviti da puka sreća odluči da li će implanti potrajati. U takvim situacijama savršena higijena će samo donekle pomoći, time što će uklanjati većinu ostataka hrane, ali sve ostatke neće moći da ukloni. Međutim, ako postoji dovoljno mekog tkiva, dobra higijena učiniće da to tkivo ostane vitalno, neće biti daljeg povlačenja desni, a rad će biti trajan.
Svi pacijenti prilikom predaje ALL ON 6 rada u ordinaciji Cvejanović prolaze obuku za održavanje higijene Waterpik uređajem i specijalnim koncima. Samo ta kombinacija privremenog rada, borbe za meko tkivo i dobre higijene omogućava da naši pacijenti beleže manje od 1% ozbiljnijih problema sa imaplantima.
Pogledajte kako se koristi konac za održavanje ALL ON 6 rada ⬇️
Ne daju sve ordinacije doživotne garancije na implante, kao što daje ordinacija Cvjeanović, i zato je veoma važno da pri izboru ordinacije pacijent odabere jednu od onih koje pružaju tu garanciju. Naša ordinacija garantuje da ćemo na svaku komplikaciju sa implantom reagovati brzo i besplatno, odnosno ne postoji garancija da neko vreme sigurno neće biti potrebna popravka, kao što je slučaj sa stvarima koje kupite, jer tako nešto u slučaju implanata nije moguće garantovati.
Važno je napomenuti da je odbacivanje implanta zbog biološke nekompatibilnosti relativno retko, tako da ćemo u ovom tekstu govoriti o razlozima, simptomima i prevenciji svih tipova potpunog gubitka funcije implanta (otkazivanje). U nekim slučajevima razlog otkazivanja će biti nemogućnost tela da integriše implant, u nekima problem koji je postepeno nastao, u nekima iznenadna infekcija, itd. Kada dođe do problema, npr. postoje mikropomeranja ili bol, neposredan razlog je to što implant nije više stabilan, a razlog zašto nije stabilan često ne možemo znati, jer to može biti kombinacija više spoljnih i unutrašnjih faktora, pri čemu čisto biološko odbacivanje može i ne mora biti jedan od tih razloga.
Sada kada smo se podsetili šta su osnove prevencije problema sa implantima možemo odgovoriti na ključna pitanja:
Titanijumski implant se po ugradnji potpuno integriše u viličnu kost i postaje doslovno deo organizma, budući da implant poseduje mikropore u koje postepeno ulaze ćelije kosti, potpuno obavijajući implant. Većina implanata traje doživotno, odnosno preko 25 godina, budući da većina pacijenata implante dobija između 45. i 55. godine, a da je prosečan životni vek oko 75. godina (72 u Srbiji, 77 u EU). Nema dovoljno istraživanja o tome koliko maksimalno traju implanti, ali prema većini straživanja oko 75% traje preko 25 godina. To je u praksi još i više, jer su tu uračunati i implanti koji su odmah odbačeni i zamenjeni, a kada se u obzir uzmu samo implanti stariji od godinu dana, oko 90% njih trajaće preko 25 godina. Kada su u pitanju kratkoročni izgledi 90% implanata traje barem 10 godina.
Iako je šansa da će bilo koji implant morati da bude zamenjen sveukupno mala, neke grupe pacijenata, neke tehnike ugradnje i pozicije implanta su rizičnije od drugih. Tri faktora rizika su najizraženija, odnosno uvek se pojavljuje neka kombinacija ovih faktora kada dođe do gubitka implanta:
Pored ova tri ključna, postoje i tri sekundarna faktora rizika, a to su pušenje, hronični artritis i infekcija tokom samog zahvata. Važno je napomenuti da npr. 75% rizika nikako ne znači da je rizik za taj tip pacijenata 75%, već da je od svih implanata koji su otkazali kod tri četvrtine pacijenata konstatovan nedostatak kosti, tj. da će u proseku implant kod ovih pacijenata trajati nekoliko godina manje, recimo prosečno 20 umesto prosečno 25 godina.
Šansa za otkazivanje implanta kod pušača je 2.5 veća nego kod nepušača. Kao i kod svih drugih medicinskih rizika, jedan više faktor ne znači da će doći do nepoželjnog ishoda, ali kada dođe, osobe kod kojih je registrovan nepoželjan ishod obično dolaze iz rizičnih grupa, a najčešća kombinacija iz našeg iskustva su slaba kost, pušenje i loša higijena, budući da problem mekog tkiva u našooj ordinaciji uglavnom uspevamo da predupredimo.
Interesantno je da je procenat otkazivanja implanata nešto veći kod žena, kao i da dijabetes nije tako bitna kontraindikacija, kao što se ranije verovalo. Što se godina tiče, najbolje izglede za dugo trajanje implanata imaju mladi pacijenti, a kada je reč o tome koji su implanti pod većim rizikom, to su uglavnom implanti u gornjoj vilici.
Istraživanja ukazuju da se većina svih otkaza/odbacivanja implanata događa tokom prvih šest meseci, odnosno pre nego što se implanti opterete ili neposredno nakon što se opterete. U ordinaciji Cvejanović činimo sve da izbegnemo rano otkazivanje implanata, tako što koristimo implante sa površinskim slojem koji povećavaju šanse za uspešnu oseintgraciju i insistiramo na adekvatnom korišćenju antibiotika kod svih pacijenata. Kako se ordinacija Cvejanović bavi prvenstveno ALL ON 6 / ALL ON 4 metodom, koristimo i specifične implante koji garantuju dugo trajanje kada se koriste u okviru tih radova, kao što su pterigoidni, transnazalni i zigomatični implanti, koji mogu da se usidre u čvrste delove kosti, koje drugi implanti ne mogu da dosegnu.
Kada dolazi do ranog odbacivanja implanta, problem će najčešće simulatno oučiti i pacijent i zubari, jer je reč o vidnim reakcijama u vidu nadutosti i bola, ili o osetnoj nestabilnosti implanta. Od momenta kada se implant optereti i kada prođe prva kontrola posle ugradnje, kada zaključimo da su implanti stabilni, tada obaveza praćenja stanja implanata prelazi na pacijenta. Svaki pacijent je obavezan da dolazi na redovne kontrole minimum jednom godišnje, uz kontrolni ortopan snimak svaki put.
Sada kada smo utvrdili koje je očekivano trajanje implanata i koji su faktori rizika, vreme je da sagledamo koji su simptomi odbacivanja/otkazivanja implanta. U zavisnosti od konkretnog stanja svakog pacijenta i individualnih faktora rizika, pacijente upućujemo kako da što ranije prepoznaju simptome onih komplikacija koje se mogu očekivati kod njih. Podsetimo još jednom da ovde govorimo o veoma malim verovatnoćama, jer kao što smo napomenuli 93% implanata traje najmanje 10 godina.
Pre nego što pređemo na simptome, recimo da se ovi simptomi jednako odnose i na pacijente koji su dobili samo jedan implant, sa 1-2 krunice, zatim na pacijente koji imaju nekoliko implanata, kao i na pacijente koji nose kompletan implantski rad, bilo da je to ALL ON 4 ili ALL ON 6.
Reč je o verovatno najčešćem simptomu, koji se registruje kao blagi bol ili neprijatnost kada se implant optereti. Pacijenti kažu da je reč o sličnom osećaju kao sa karijesom, odnosno da osećaju da postoji bolno mesto ispod površine krunice, koje postaje zaista bolno samo pod većim pritiskom. Bol prilikom žvakanja ne mora biti indikacija implanta koji otkazuje, jer su moguće i manji ozbiljni razlozi, kao što je problem sa krunicom, koja se daleko lakše menja od implanta. Naravno, nije svaka nelagodnost znak da postoji mogućnost gubitka implanta, jer čak i kada je problem u implantu, mnoge komplikacije mogu biti rešene bez zamene implanta ako se deluje na vreme.
Otoci su najčešća reakcija tela na implant, uključujući privremenu reakciju odmah po ugradnji, što nije problem, ali i kasniju reakciju, što može biti bolno i predstavlja problem. Otok ne mora biti veliki ili bolan da bi predstavljao potencijalnu opasnost. Dovoljno je da desni budu crvenije nego inače, blago nadute i mekane. Otok koji se javlja mesecima posle ugradnje implanta može da bude znak infekcije, i tada se implant mora zameniti, kako se infekcija ne bi proširila kroz krvotok. Svaki otok, bilo da je reč o reakciji tela na implant u ranoj fazi, ili kasniji otok, kao mogući znak infekcije, može da se umiri antibioticima, što je razlog više da se odmah javite zubaru. Međutim, antibiotici često neće moći da uklone izvor infekcije i zato je ponekad potrebno zameniti implant. Infekcije se posebno često javljaju kod pušača i pacijenata koje slabo brinu o higijeni oko implanta.
Jedan od najčešćih razloga za odbacivanje implanta je alergijska reakcija. Ona ne mora biti bolna kao upala, već može da se manifestuje i kao neobična senzacija čula ukusa, kao peckanje ili na druge načine. To se uvek događa ubrzo posle ugradnje, tako da je tada na zubaru da primeti odbacivanje implanta na rendgen snimcima. Pacijent svakako može pomoći da se problem ranije uoči, ako prijavi neprijatnosti i u periodu posle prvog meseca, kada bi sve uobičajne reakcije već trebalo da su uglavnom prošle.
Sa stanovišta neprijatnosti ili mogućnosti za komplikacije, pomeranje implanta nije tako alarmantno kao otok ili bol, ali pomeranje implanta je ipak najčešće znak da implant mora biti zamenjen. Može se raditi o jedva primetnim, mikro-pomeranjima ili o većim pomeranjima, koja već mogu biti opasna, jer imlant koji nije na svom mestu može ugroziti okolna tkiva. Kada pacijent nosi ALL ON 6 rad, mikropomeranja na jednom implantu se čak nekada mogu i tolerisati, jer je rad tako dizajniran da funkcioniše i sa 5 implanata, ali u većini drugih slučajeva potrebno je zameniti implant.
Sva nova istraživanja naglašavaju važnost kvalitetnog mekog tkiva za opstanak implanta, posebno kvalitetnog mekog tkiva oko vrata implantata, koje služi kao glavna barijera mikororganizmima koji izazivaju infekcije. Povlačenje desni javlja se kod mnogih osoba, a posebno je važno sprečiti povlačenje posle ugradnje implanata. Nemaju svi pacijenti iste predispozicije kada su desni u pitanju, jer neko ima jake desni sa kojima je moguće raditi čak i kada su upaljene i povučene, a ako to nije slučaj, ako su desni tanke, tada se obavlja nadoknada tkiva sa nepca ili tuber regije. Kada se sve obavi profesionalno povlačenje desni ne bi trebalo da se nastavi ili će se nastaviti minimalno, tako da i dalje abatment neće biti izložen, što i jeste krajnji cilj.
Ako dugo posle ugradnje implanata pacijent oseća bol, makar i blag, tada nešto definitivno nije u redu. Moguće je da implant dodiruje živac ili meka tkiva, što je moguće popraviti, i tada će bol nestati. Takođe je moguće da je bol izazvan pomeranjima implanta. U svakom slučaju, ako postoji konstantan ili ponavljajući bol, koji nije u vezi sa opterećivanjem implanta, odnosno zagrižajem, to je svakako nešto zbog čega se treba obratiti zubaru koji je ugradio implant. Ako je reč o stalnom, jakom bolu, tada je najverovatnije reč o jakoj infekciji i potrebno je prvo obratiti se najbližem lekaru.
Neki od problema kod totalnmih bezubosti koje se rešavaju ALL ON 6 radovima potiču od toga što pacijenti nemaju osetljivost sa veštačkim zubima koju su imali sa prirodnim, pa odna ne mogu da osete neke potencijalne probleme. Prirodni zubi su vezani vlaknima za kost, tako da nervni sistem prenosi informaciju kada je zagriz prejak, kad se škripi zubima i slično, dok kod implanta taj mehanizam ne postoji.
Bruksizam ili škripanje/škrgutanje zubima je problem koji se javlja i kod potpuno zdravih osoba koje imaju sve prirodne zube, i koji se tada tretira krunicama, ali moguće je da će se manifestovati i kod osoba sa implantima, ponekad godinama nakon ugradnje implanata. Dodatni problem sa bruksizmom je to što se škrgutanje dešava nesvesno, noću, tako da je često potrebno da druga osoba skrene pacijentu pažnju na škripanje. Koliko će lako problem biti otklonjen zavisi od slučaja do slučaja, i moguće je da je moguće zaustaviti škripanje drugim podešavanjima rada, bez uznemiravanja implanta. Najbolji način da se predupredi ovaj problem je korišćenje zaštitnih folija, koje izrađujemo za svakog pacijenta, i koje su pacijenti obavezni da nose tokom spavanja.
U rektim slučajevima može doći do naglog odbacivanja implanta, čak i godinama posle ugradnje. Tada je moguće da se istovermeno pojave upala, bol, čak i groznica. To je takođe situacija u kojoj pacijenta moraju prvo da zbrinu loklani zdravstveni radnici, kako bi lekovima smanjili otoke i bol, a zatim će zubar ukloniti implant. Srećom, od svih slučajeva otkazivanja implanata, to se dešava u manje od 2% slučajeva, a čak i ako se u obzir uzmu samo odbacivanja, a ne otkazivanja iz raznih razloga ili nužno uklanjanje zbog problema koje izaziva implant, ova nagla odbacivanja i dalje čine manje od 5% slučajeva.
Nadamo se da ovaj tekst nije uticao da se dodatno zabrinete koliko će vaš implantski rad biti trajan, jer procenat izgubljenih implanat je izuzetno nizak, a sa sve boljim implantima, manjim procentom pušača i više rada sa mekim tkivima, postaje sve niži i niži. Od velike je pomoći i to što obučavamo pacijente da prepoznaju simptome odbacivanja i druge komplikacije, kao i to što mogu stupiti u vezu sa nama video pozivom ako su u inostranstvu, jer što se ranije prepozna bilo koji problem potencijalna šteta je manja. Budući da manje od 2% pacijenata ima bio kakve probleme sa implantima (odbacivanje implanta u manje u 1% slučajeva), ogromna je verovatnoća da nikada nećete osetiti simptome ili imati komplikacije o kojima smo govorili, i upravo bi to trebalo da bude razlog više da se ne uzdržavate od planiranja implantskog rada ako vam ikada zatreba takav rad.
