Posle skoro cele godine rada u prisustvu koronavirusa pokazalo se da je virus moguće efikasno zaustaviti na vratima ordinacije. Veliki broj pacijenata koji su nas posetili u proteklih 10 meseci, sa nula slučajuva zaraze tokom 14 dana posle posete, svedoči da je ordinacija daleko bezbednija od drugih javnih mesta.
U početku smo se svi plašili koronavirusa, lekari i pacijenti, a ordinacija je sedam nedelja bila zatvorena tokom proleća. Već na početku epidemije bilo je jasno da se virus može širiti putem aerosola, pri čemu stomatološki instrumenti proizvode veliku količinu aerosola, kao i da pacijenti bez simptoma mogu širiti virus. Kombinacija ovih elemenata, zajedno sa čestim posetama pacijenata iz starijih starosnih grupa učinila nas je veoma opreznim kada smo 5. maja ponovo otvorili ordinaciju. Na sreću, pokazalo da kombinacija pet vrsta mera pruža potpuno zaštitu od virusa, i zato želimo da podelimo naša iskustva u primeni tih mera.
Koronavirus smanjio je broj pacijenata, posebno u „pikovima“, međutim uvek je bilo pacijenata koji žele što pre da zakažu, i pokazalo se da je veoma bitno vršiti telefonsku trijažu pacijenata pre zakazivanja. Neki od pacijenata dolaze su iz sredina sa višestruko višom koncentracijom obolelih nego što u tom trenutku ima Beograd i tim pacijentima zakazujemo termine najmanje 14 dana od dolaska sa rizične lokacije. Isto pravilo važi za pacijente koji su bili u kontaktu sa osobama koje su pozitivne. Iako ne možemo nikome naložiti da se samoizoluje, pomeranje dolaska za 14 dana od poslednjeg kontakta značajno smanjuje rizik.
Strožiji uslovi za dolazak pacijenata važe i za pacijete koji žele da dođu sa pratnjom. Pratnja se odobrava samo za mlađe od 16 godina, stare i slabo pokretne pacijente, kao i u još nekoliko specifičnih slučajeva, npr. kada je neophodan prevodilac. Finalna provera pre zakazivanja odnosi se na trenutno zdravstveno stanje pacijenta. Mnogi pacijenti pokušavaju da zakažu čak i ako imaju glavobolje, bol u mišićima ili kašlju, jer misle da nisu bolesni ako trenutno nemaju temperaturu, što je pogrešno.
Koronavirus se širi i dodirivanjem predmeta na kojima se nalazi, zbog čega je dezinfekcija od izuzetne važnosti. Pre nego što se pristupi merenju telesne temperature na ulazu u ordinaciju, pacijent dezinfikuje obuću na sunđeru i odmah po ulasku u ordinaciju dobija zaštitne kaljače kako bismo bili sigurni da virus sa tla neće biti prenesen u ordinaciju. Da je virus prisutan upravo na tlu svedoči i podatak da vlasnici pasa oboljevaju gotovo dva puta češće u odnosu na ostatak populacije (+85%), tako da je ovaj deo dezinfeksije posebno bitan. Sledi pranje ruku i dodatna dezinfekcija ruku pacijenata alkoholom. Pacijent potom popunjava anektu sa istim pitanjima o kontaktima i svom zdravstvenom stanju koja su mu bila postavljena i telefonski, kako bismo imali novije podatke.
U čekaonici mogu boraviti najviše dva pacijenta istovremeno, a najčešće uspevamo da zakažemo dolaske tako da nema više od jednog pacijenta u čekaonici. Iz čekaonice smo eliminisali časopise, kao površinu koja može posredovati u prenošenju virusa, a tokom toplijih meseci pacijenti čekaju mogu čekati i u bašti, tako da je kontakt između pacijenata minimalan.
I pored svih mera čiji je cilj da lekari i pacijenti budu zdravi pre nego što dođu u međusobni kontakt, kao i mera dezinfekcije pri ulasku pacijenata, efikasna zaštita je nemoguća bez pune zaštitne opreme koju nosi osoblje ordinacije i delimične zaštite za pacijente. Već po ulasku u ordinaciju pacijent sreće sestru na prijemu, koja je zaštićena vizirom, a kada se posle dezinfekcije uputi ka ordinaciji, pacijent dobija i zaštitne naočare. U zavisnosti od nivoa rizika, lekari mogu nositi teška zaštitna odela sa maskama, kojima se ordinacija opremila odmah po izbijanju pandemije. Međutim, praksa je pokazala da su zaštitne kecelje, maske za lice i rukavice, uz naočare po potrebi, takođe dovoljno dobra zaštita i da teška odela nisu potreba u radu sa opštom populacijom.
Postoje i tehnike za smanjenje količine aerosola tokom zubarskih zahvata. Uređaji koji stvaraju aerosol, uglavnom pri bušenju ili brušenju zuba mogu raditi na manjim brzinana, dok je aspiracijom moguće usisati aerosol pre nego što se raširi po prostoriji. Mnoge proceduere, poput čišćenja zuba i desni, eliminacije karijesa ili zahvata na korenu zuba mogu se raditi ručnim instrumentima koji ne stvaraju aerosol, i upravo tako su ovi zahvati obavljani do pre nekoliko decenija, pre pojave automatike. Još jedan način da se smanji šansa za širenje virusa u slučaju da je pacijent zaražen, jeste ispiranje usta pacijenta povidon-jodom pre zahvata, čime se višestruko smanjuje koncentracija koronavirusa u ustima.
Sve navedene mere trebale bi biti dovoljne da se eliminiše mogućnost unošenja i širenja virusa u ordinaciji, ali još jedna dopunska mera je potrebna da bi smo bili potpuno sigurni. To je dezinfekcija radnog prostora posle odlaska pacijenta. Svaka od četiri radne prostorije dezinfikuje se zasebno čim ih pacijent napusti i potom se provetravaju. Na ovaj način štitmo narednog pacijenta čak i ako je prethodni bio zaražen. Sigurni smo da je upravo ova mera jedna od najzaslužnijih za potpuno odsustvo zaraze kod naših pacijenata od početka pandemije, i istrajavali smo u njoj čak i u periodima kada je broj novozaraženih u Beogradu bio relativno nizak.
Ova mera takođe sprečava širenje virusa, jer nam sugeriše kada je potrebno testiranje. Pacijente koji su boravili u ordinaciji kontaktiramo dva puta tokom dve sedmice nakon bilo koje posete, kako bi saznali da li su zdravi. U slučaju da saznamo da je neki pacijent zaražen, ordinacija se zatvara na dan, koliko je potrebno da se svi zaposleni testiraju. Do sada nismo imali takav slučaj, mada smo imali dva slučaja u kojima su pacijenti imali neke od simptoma, i u tim situacijama svi zaposleni su se testirali na koronavirus bez privremenog zatvaranja.
Pored svih ovih mera, treba pomenuti i maksimalno korišćenje platnih kartica, jer se virus prenosi i putem novčanica, dok se pri rukovanju sa novčanicama obavezno koriste rukavice. Rukavice i drugi medicinski otpad bacaju se u posebne kante, što je naravno praksa i u regularnim uslovima, ali sada skrećemo pažnju i pacijentima da svoje kaljače i maske bacaju u te kante.
Nadamo se da će naša iskustva poslužiti kolegama, kao i ohrabriti pacijente da posete zubara bez obzira na cirkulaciju virusa u široj populaciji, jer, kao što smo videli, zubarska ordinacija može biti oaza sigurnosti u doba pandemije.
