Karijes je bolest, jer ga izazivaju bakterije, i kao takav nosi neslavnu titulu najraširenije bolesti na svetu. Čak 30% čovečanstva trenutno ima barem jedan karijes, a budući da je tako čest, postavlja se pitanje šta možemo učiniti da budemo među onih 70% koji nemaju karijes? Odgovor dajemo u ovom blogu.
Kada već pomenusmo da je karijes najraširenija bolest na planeti, da li ste se zapitali koja je druga najraširenija bolest? To je paradentoza, koja takođe nije tipična bolest, jer bakterije su uzrok, ali bakterije ne ulaze (uglavnom) u telo domaćina, kao kod drugih bolesti. Ali zašto sada spominjemo paradentozu? Razlog je to što paradentoza nije direktno uzrokovana lošom higijenom i lošim životnim navikama, već moraju da postoje i genetske predispozicije. Sa druge strane, karijes JESTE posledica loše higijene i loših životnih navika. Borba protiv karijesa je glavni razlog zašto peremo zube, i karijes će se UVEK pojaviti ako je higijena loša, ako često užinamo i ako jedemo slatko. Karijes je bolest koju je moguće potpuno eliminisati preventivom, što pokazuje primer Švedske i nekih drugih razvijenih zemalja, u kojima karijes na sistematskim pregledima ima samo 5% dece, dok je u Srbiji ta cifra oko 25%.
Faze karijesa
Da bismo shvatili kako nastaje karijes, objasnimo prvo kako se zubi demineralizuju i remineralizuju, jer čim budete mogli da vizuelizujete taj proces, velike su šanse da ćete već sledeći put dva puta razmisliti pre nego što se uhvatite za čokoladicu na kasi prodavnice.
Nije potpuno tačno da zubi ne rastu kod odraslih. Budući da je gleđ zuba mineralnog porekla, konkretno jedna vrsta kalcijum-fosfata, površinski sloj zubne gleđi stalno strada od kiselina u dodiru sa produktom metabolizma bakterija (ponajviše od mlečne kiseline), ali zatim se pljuvačkom kalcijum i kalcijum-fosfat vraćaju na površinu zuba i tako zub nadoknađuje štetu od kiselina. Zub gubi gleđ dva sata nakon obroka, a zatim gleđ kreće da se obnavlja. Ukoliko su u obroku bili šećeri (posebno saharoza u slatkišima), ti šećeri se veoma brzo pretvaraju u kiseline i šteta je veća.
Do karijesa dolazi kada je proces demineralizacije brži od procesa remineralizacije. Ako jedete šećere i pritom ne pravite duže pauze između obroka (nekoliko sati), zubi neće moći da se remineralizuju. Ukoliko perete zube posle svakog obroka i svake užine, bezbedni ste, jer ćete ukloniti većinu bakterija, demineralizacija će biti slaba i remineralizacija će se brzo uspostaviti. Ukoliko nema dovoljno pljuvačke, odnosno ako su usta suva, takođe ne može doći do remineralizacije, i to je jedan od razloga zašto osobama koje koriste droge propadaju zubi. Njihova usta su suva zbog hemijskih promena i zato nema remineralizacije.
Da li se u ustima trenutno odvija demineralizacija ili remineralizacija može se pratiti i preko pH faktora. Kisela sredina (pH ispod 5.5) dovodi do demineralizacije, dok bazna sredina vodi remineralizaciji (pH preko 6.5). Prirodna pH vrednost pljuvačke je oko 7.
Karijes na griznoj (okuzalnoj) površini
Što su bakterije aktivnije, to je pH vrednost niža i demineralizacija je brža. Kada zub na nekom mestu ne može da se remineralizuje, nastaje karijes. Na mikro nivou to znači da prizme od kojih je sačinjena gleđ zuba postaju meke i kiselina nastavlja da demineralizuje gleđ, prodirući dublje ka dentinu. Način širenja zavisi od toga na kojoj se površini pojavio karijes, da li je reč o fisurama i jamicama na okuzalnim površinama kojima grizemo hranu (gornji deo zuba) ili je reč o bočnim glatkim površinama zuba.
Karijes na fisurama i jamicama (na gornjim površinama zuba) predstavlja čak 50% svih karijesa, iako gornje površine čine manje od 20% ukupne površine zuba. Međutim, to je oblik karijesa koji se ponekad teško uočava, kao i zbog toga što ima manje vidne diskoloracije, tako i zbog toga što žvakanje često neće signalizirati da postoji problem, jer karijes na zubima kreće iz udubljenja, a ne iz kontaktnih površina. Takođe, ovaj tip karijesa na zubu zahvata manju površinu i može se videti samo kao tačkica na vrhu, a da je pritom raširen ispod površine. To ga čini težim za uklanjanje od karijesa na glatkim površinama, gde je veći deo na površini i količina stradale gleđi se smanjuje sa dubinom. Ako dođe do prodora u dentin, karijes na fisurama i jamicama kreće pravo naniže prema pulpi, što može dovesti do bolnih infekcija i potrebe da se zub devitalizuje.
Drugi tip karijesa je onaj koji se javlja na glatkim bočnim površinama. On je uočljiviji, najčešće prvo kao sjajna flekica boje krede, svetlija od ostatka zuba, ali većina pacijenata nažalost to ne shvata kao karijes. Ako se interveniše u ovoj fazi, odnosno ako se popravi higijena i redukuju loše navike, moguće je da će se zub remineralizovati, odnosno da neće biti potrebna plomba. Kako se nastavlja demineralizacija, ta tačka postaje tamnija i mekša, što znači da je karijes prodro već duboko u gleđ. Karijes na glatkim površinama obično se kreće bočno ka središtu zuba, ali sa manje širenja, već buši zub relativno pravilno, zbog čega su sve do 19. veka lekari smatrali da karijes uzrokuje zubni crv. Nepostojanje zubnog crva dokazano je tek sredinom 19. veka, kada je uočeno da konzumacija šećera dovodi do karijesa i definitivno krajem istog veka, kada su bakterije prvi put uočene pod mikroskopom.
Karijes između zuba (levo), sa izgledom nakon postavljanja plombi (desno)
Treći tip koji se javlja je karijes između dva zuba i naziva se interproksimalni karijes. On ume da bude posebno podmukao, jer se teško uočava, zahvata istovremeno dva zuba, otežava postavljanje plombi i napreduje brže od prva dva tipa. Kao bolest, karijes ima jednu slabu stranu, a to je što sporo napreduje. Zbog toga, dovoljno je jednom godišnje otići na rutinsku kontrolu kod zubara i zubar će uočiti karijese u nastanku i ukloniti ih u fazi dok je još moguća prirodna remineralizacija, a svakako pre nego što karijes dođe do dentina. Potrebno je najmanje godinu dana da karijes napravi veću štetu, pri čemu karijes na gornjim i bočnim površinama napreduje sporije od karijesa između zuba, a najbrže napreduje karijes na korenu zuba, što je četvrta vrsta karijesa.
Karijes na korenu zuba javlja se zajedno sa paradentozom, kada su korenovi izloženi i karijes ima priliku da napada zubni cementum, koji je daleko manje otporan od gleđi. To je razlog zašto osobe koje imaju paradentozu moraju da vode ogromnu pažnju o higijeni, ali ako su dovoljno revnosni, i ti pacijenti mogu imati zdrave zube. Karijes koji napada koren zuba se u savremenim uslovima retko viđa, jer osobe koje već imaju paradentozu posećuju redovno zubara radi dubinskih čišćenja zuba, što je jedna vrsta zaštite i od karijesa. Ovaj tip karijesa izuzetno brzo napreduje i može potpuno uništiti zub daleko brže nego što bi to bilo moguće samo zbog paradentoze.
Najbolja odbrana od karijesa je dobra higijena, odnosno pranje zuba posle svakog obroka, pri čemu je za zdrave osobe dovoljno prati dva puta dnevno uz korišćenje konca jednom dnevno, uz tehnike za borbu protiv efekta bakterija posle ručka, jer je to uglavnom obrok posle koga ne peremo zube. Te tehnike, kao što smo pomenuli u blogu sa 25 saveta za bolju higijenu, su sledeće:
Na ovaj način borite se protiv kiselosti u ustima (niska pH vrednost), jer voda ispira hranu koja bi služila bakterijama, a žvaka pospešuje lučenje pljuvačke. Takođe, što ste hidriraniji, imaćete više pljuvačke, i vaše telo će se uspešnije boriti protiv bakterija.
Za borbu protiv karijesa najvažnije su pauze među obrocima. Ako napravite pauzu od 5-6 sati između doručka i ručka i zatim opet 5-6 sati između ručka i večere, ostavljate dovoljno vremena da se zubi remineralizuju, i zato je tako važno izbegavati užine. Svaka užina „resetuje“ remineralizaciju, i zato najlošija vrsta užina jeste konstantno grickanje. Neke osobe grickaju dosta između obroka a da pritom ne pojedu previše i zato misle da njihova navika nije tako loša, ali sa stanovišta zdravlja zuba ona je katastrofalna, jer praktično celog dana pH vrednost u ustima je niska i bakterije mogu da napreduju, bilo da će napadati desni, bilo da će stvarati karijes, ili oba. Za osobe koje konstantno nešto grickaju ne pomaže čak ni dobra higijena, jer su kod njih periodi od barem tri sata bez ikakvog unosa hrane, koliko je potrebno da dođe do remineralizacije, veoma retki.
Veoma korisna navika je i koristiti slamčice za slatka pića, kako šećer uopšte ne bi dospeo u usta. Sa druge strane, krajnje je loše dati detetu flašicu pred spavanje i ostaviti ga da zaspi sa flašicom u ustima, jer tako može dobiti karijes na tek izniklim mlečnim zubima.
Hrana koja je najzdravija za zube, bilo da govorimo o karijesu ili paradentozi, je ujedno i hrana koja je generalno veoma zdrava, pre svega hrana bogata proteinima.
Bakterije za svoje biološke procese koriste ugljene hidrate, i zato je hrana sa malo ugljenih hidrata najbolja za zube, kao i hrana koja ima nešto više ugljenih hidrata ali donosi druge prednosti. Primer je sveža šargarepa, jer ona ima druge prednosti, poput toga da čisti zube i stimuliše lučenje pljuvačke.
Hrana koju bakterije ne mogu pretvoriti u kiseline:
Takođe, tu su i dve vrste hrane koja sadrži ugljene hidrate, ali nisu loša za zube. Prva su cela zrna žitarica (integralne žitarice), jer bakterijama treba više vremena da pretvore njihove ugljene hidrate u proste šećere. Drugi tip je voće sa nižim sadržajem šećera, kao što su jabuke, kruške i bobice. U voću i povrću ima prirodnih šećera, ali voće i povrće su toliko potrebni organizmu da ih nikako ne treba izbegavati zbog zuba.
Ugljeni hidrati, koje bakterije koriste za svoje metaboličke procese, fermentišu se u ustima, a produkti fermentacije koju obavljaju bakterije su kiseline i produkti koji su manje bitni, kao što su alkoholi i gasovi. Pomenućemo šest tipova ugljenih hidrata.
Bakterije najviše vole saharozu, odnosno rafinisani šećer, koju momentalno fermentišu u veoma štetnu mlečnu kiselinu. Polisaharidi koje bakterije sintetišu iz saharoze su lepljivi i dodatno pomažu u formiranju zubnog plaka od ostalih vrsta hrane.
Maltoza je takođe štetna, a nalazi se u keksu, hlebu i pivu. Bakterije je lako koriste i brzo je razgrađuju.
Malo manje štetne su glukoza i fruktoza. Glukoza se nalazi u velikoj većini hrane, dok fruktozu nalazimo u voću i sokovima. Takođe se brzo fermentišu, međutim, za razliku od saharoze, fruktoza se lako ispira iz usta običnim mućkanjem sa malo vode. O glukozi ne treba preterano brinuti, jer je ima svuda, čak i u našoj krvi, odnosno ova dva šećera ne možemo izbegavati ako želimo da imamo kompletnu ishranu.
Skrob je još za nijansu manje štetan, jer bakterijama treba nešto više vremena da ga razgrade, ali ukupna šteta od skroba je velika, budući da je deo većine obroka, bilo da su u pitanju hleb, testenina ili grickalice. Za razliku od ostalih pomenutih ugljenih hidrata, skrob je složen, dok su ostali ugljeni hidrati prosti.
Laktoza, odnosno mlečni šećer, jeste najmanje opasan od pet pomenutih vrsta ugljenih hidrata. Nalazi se u manjim količinama u mleku, a u većim u voćnom jogurtu i sličnim pićima. Laktoza je šećer koji je odgovoran za karijes koji mala deca mogu dobiti od dugog držanja flašice sa mlekom.
Ovo je pitanje na koje malo ko zna odgovor, iako imamo relativno tačnu predstavu da su šećeri loši, a da ugljeni hidrati ne moraju biti. Razlika je veoma jednostavna: svi malopre pomenuti ugljeni hidrati su šećeri, sem skroba, a složeni ugljeni hidrati koji nisu šećeri su, pored skroba još i vlakna. Postoje i još dve vrste složenih ugljenih hidrata koji nisu ni skrob ni vlakna, a postoje i složeni ugljeni hidrati koji nisu šećeri (npr. pomenuti ksilitol), ali oni su retki u ishrani.
Jednostavno rečeno, zdravi ugljeni hidrati, za telo i za zube, su samo vlakna, dok je skrob umereno loš, kao i laktoza. Glukoza i fruktoza jesu pogodne kao hrana za bakterije, ali moramo ih unositi da bi se hranili zdravo. Najgori ugljeni hidrati su saharoza i maltoza, ali njih je lako izbaciti iz ishrane.
O tome šta zubari rade kada pronađu karijes ne treba previše pisati, jer svi znamo kako izgleda stavljanje plombe. Iako su plombe danas sve jače, mogu se bojiti u nijansu zuba i mogu ostati na mestu i preko deceniju, idealna situacija je ona u kojoj nećete morati da dođete na čišćenje karijesa i stavljanje plombe. Zub pod plombom može imati kraći vek, a karijes se u nekim slučajevima može vratiti čak i na mestu koje je plombirano.
Pre i posle postavljanja plombe
Zato je veoma važno da se plombe i zubne krunice ne shvataju kao idealno rešenje koje vraća zub u originalno stanje, jer one to svakako nisu i neizmerno je bolje karijes zaustaviti u početku. U našoj ordinaciji često smo u prilici da kod pacijenta koji je došao na redovan pregled pronađemo karijes na više mesta, ali samo u nastanku, i da ga odmah uklonimo bez potrebe za plombama, jer minimalna oštećenja od karijesa će sama da se remineralizuju. Svako malo veće oštećenje zahtevaće plombu, iako često veoma, veoma malu.
U težim slučajevima, kada karijes ošteti veći deo zuba, izrađuje se zubna krunica umesto plombe. Ukoliko je karijes doveo do infekcije živca i bio je potreban endodontski zahvat, takav zub može imati značajno kraći vek. Ukratko, šteta od karijesa se može popraviti, ali najbolje je kada pacijent sam pazi da ne dobije karijes. Dolaženje na redovne preglede pokazaće koliko ste skloni karijesu, tako da neki pacijenti moraju da dolaze češće na kontrole, a neki ređe. Iako ne savetujemo dolaske kod zubara ređe od jednom godišnje, redovno se dešava da neko ko dugo nije bio kod zubara nema nijedan karijes, što samo govori o tome da je sve u rukama pacijenta, kako higijena tako i ishrana, a mi smo tu da pomognemo, uočimo karijes u nastanku i popravimo štetu ako je već načinjena. Tri četvrtine svih slučajeva karijesa javlja se kod jedne četvrtine pacijenata, i to je upravo ta četvrtina koja ne vodi dovoljno računa o higijeni i ima loše navike u ishrani.
Na kraju, recimo i da se radi na vakcini protiv karijesa, jer karijes izazivaju konkretne bakterije koje su nam poznate i dentin prirodno reaguje protiv karijesa, pokušavajući da ga zaustavi u samom zubu, tako da je taj imuni odgovor moguće pojačati. Na vakcini se radi već 20 godina, rezultati postignuti na životinjama su ohrabrujući, ali i dalje je daleko od odobrenja. To tada, uzmite četkice u ruke, ne kupujte često slatkiše i izbacite užine, jer to je najbolja formula za zaštitu od karijesa.
