Nošenje plastične proteze koja se skida svakako nije prijatno, a za većinu pacijenata ono što im posebno smeta su upaljene desni ispod proteze. Zašto dolazi do upala i kako je moguće izbeći tu bolnu i neprijatnu situaciju?
Danas ćemo govoriti o plastičnim akrilatnim protezama kao i dalje najčešćem tipu protetske nadoknade u našoj zemlji. To su proteze koje se skidaju i koje se za desni drže vakuumom, ponekad uz pomoć specijalnih krema. Implantski radovi nisu proteze, jer su to potpune nadoknade, i tu je dobra paralela sa nogom: plastična proteza je kao plastična noga, a implantski rad je kao titanijumska noga sa zglobovima povezana na nervni sistem, sa kojom može da se trči sprint.
Plastične (akrilatne) proteze jesu najjeftinije rešenje za nedostatak zuba koje ima mnoge loše strane, ali naravno one su i dalje daleko bolje od života bez zuba. Za nekoga ko nema veći deo zuba i ne može da priušti skuplje radove, plastična proteza predstavlja spas, jer plastična (akrilatna) proteza vraća minimum funkcija i minimum estetike potreban za normalan život.
Ipak, konstantno se trudimo da istaknemo da su akrilatne proteze prevaziđeno rešenje i da je ulaganje u ALL ON 6 rad daleko bolja odluka. Implantski rad traje doživotno, i zato kada pacijent počne da gubi zube, treba se odmah odlučiti za ALL ON 6. Tako će osigurati sebi 20 i više godina kvalitetnog života, dok ga sa akrilatnom protezom očekuju samo problemi.
Jedan od načešćih, a ujedno i najneprijatnijih problema za pacijente sa protezama su upaljene desni ispod proteze. Objasnićemo kako te upale nastaju, da li ih je moguće smiriti i zašto nastaju kod pacijenata sa akrilatnim plastičnim protezama. Takođe, razjasnićemo i zašto do navedenih problema ne dolazi kod pacijenata koji nose ALL ON 6 implantski rad.
Upala desni ispod proteze, odnosno protetski stomatitis, javlja se kod polovine pacijenata koji nose akrilatne proteze. Kod onih sa parcijalnim protezama, taj procenat je nešto manji, dok je kod pacijenata sa totalnim protezama blizu 70%.
Nekoliko je faktora zbog kojih su velike šanse da će vlasnik akrilatne proteze dobiti upalu desni:
– Prvi faktor su mikrotraume, jer akrilatna proteza nikada ne može savršeno da naleže, te su upale direktna posledica konstantnog grebanja proteze po desnima.
– Drugi faktor je prenošenje sile zagrižaja na desni. Sila mora negde da se prenese, a kada nema zuba ili implanata da prime pritisak, taj pritisak će primiti desni, što je i glavni razlog zašto su akrilatne proteze samo polovično protetsko rešenje, jer desni to ne mogu da izdrže. Ako pacijent poseduje parcijalnu protezu, koja je delimično oslonjena na preostale zube, taj pritisak na desni je manji, i zato vlasnici parcijalnih proteza imaju manje problema.
– Treći faktor je pogodnost prostora između desni i proteze za razmnožavanje bakterija. Čak i kada se proteze adekvatno održavaju, uvek postoji opasnost od prisustva bakterija, kao i gljivica iz roda Kandida. Prostor između desni i proteze je vlažan, sa slabim protokom vazduha, a površina proteze sadrži mikropore, što otežava eliminaciju bakterija i gljivica pranjem.
Kod pacijenata koji nose proteze, upala se najčešće ispoljava kroz crvenilo i osetljivost desni, a često se javljaju i sitne ranice ili osećaj peckanja, naročito tokom jela. Ovi simptomi otežavaju žvakanje, pa pacijenti izbegavaju čvrstu hranu i prelaze na mekše obroke, što dugoročno može da oslabi ishranu. Kada primete ovakve tegobe, pacijenti počinju da skidaju proteze kada mogu, peru ih četkicama ili potapaju u rastvore za čišćenje. Kada bol ne prolazi ili se upala stalno vraća, pacijenti traže pomoć zubara, koji tada prvo proverava da li je potreban dodatni sloj akrilata sa unutrašnje strane (podlaganje) ili je možda potrebno izraditi novu protezu. Ponekad se daju i lekovi koji će umiriti trenutnu infekciju, ali suštinski sve što zubar može da uradi jeste da prilagođava protezu i da savetuje pacijenta da je češće skida i čisti.
Fleksibilna proteza. Izvor: Valplast.com
Na tržištu je prisutno nekoliko tipova unapređenih akrilatnih proteza, pri čemu se unapređenja svode na to da je proteza manja, npr. da nema nepca, da je od mekšeg materijala koji manje žulja, ili poseduju neki sistem povezivanja za preostale zube koji pomaže da se sile pravilnije rasporede.
Svaka od tih proteza jeste donekle bolja od obične akrilatne proteze, ali nijedna od njih ne rešava osnovne probleme zbog kojih nastaje upala desni, odnosno pritisak na desni i stalni kontakt plastičnog materijala sa desnima. Kod proteze koja nema nepca, pritisak na desni je čak i veći, a sve te proteze takođe mogu da žuljaju i grebu kao i obična akrilatne proteze, sa izuzetkom proteze od savitljive plastike (koja je udobnija, ali je žvakanje sa njom teže).
Dakle, bilo da su u pitanju metalne skeletirane proteze, savitljive valplast proteze ili akrilatne proteze bez nepca, šanse za upale su skoro iste. Te šanse se mogu smanjiti samo u onoj meri u kojoj drugi materijal ili način izrade smanjuje direktno grebanje i iritaciju desni, ali kada je reč o pritisku i u sredini koja pogoduje bakterijama i gljivicama, razlike između proteza nema.
Parcijalna proteza
Kao što smo napomenuli, nošenje parcijalne proteze, koja menja npr 50% zuba, ne znači da su šanse za upalu manje, već samo da su manje oko preostalih stalnih zuba. Parcijalna proteza oslanja se delom na desni, a delom na postojeće zube, najčešće pomoću metalnih kukica ili oslonaca, međutim to nije dobro za desni oko tih zuba. Budući da preostali zubi trpe veliki pritisak, oni ubrzano propadaju i često se desni brže povlače baš oko njih, naravno uz prateću upalu.
Zato, iako parcijalne proteze jesu udobnije i funkcionalnije od totalnih, one su samo za nijansu manje loše za desni, a zubima na koje se oslanjaju dodatno skraćuju vek. Šanse za pojavu upala jesu manje, ali kod parcijalnih proteza pacijent treba da brine i o zdravlju preostalih zuba. Ako pacijent želi da sačuva zube koje ima, tada parcijalna proteza nije dobar izbor.
Kada pacijent nema oko polovinu zuba, ili ako ima nešto više od polovine ali samo polovina ima prognozu da će biti stabilni u vilici preko pet godina, tada pacijent mora da načini težak izbor:
– Pacijenti mogu odmah odabrati implantski ALL ON 6 rad, što znači vađenje preostalih zuba, ali stabilnost, dobar izgled i punu funkciju zuba doživotno. To biraju pacijenti kojima finansije nisu preveliki problem i koji ne žele da osude sebe u dolazećim godinama na stalnu neizvesnost da li će hitno morati kod zubara radi popravki i dorade svog rada.
– Zatim, pacijenti se mogu odlučiti na mostove na implantima, što je dobro rešenje, ali nije sasvim trajno, jer će verovatno i ostali zubi vremenom postati nestabilni i takođe će postojati razlika u izgledu. Ako ti pacijenti kasnije dobiju ALL ON 6, za njih je često ekonomičnije da su ga odabrali odmah, ali suštinski sve zavisi od toga koliko dugo će im mostovi biti dovoljni.
– Treća opcija su parcijalne proteze. One nisu skuplje ali trajno rešenja kao ALL ON 6, niti dobro ali polutrajno rešenje kao mostovi na implantima, već su samo povoljan način da se izbegnu najgore posledice delimične bezubosti. Pacijent tada samo odlaže trajno rešenje problema, a najgore je što nošenjem proteze smanjuje sebi šansu da dobije adekvatan implantski rad.
Parcijalna proteza se brzo izrađuje, što je jedan od razloga zašto je pacijenti biraju bez mnogo razmišljanja
Kada se pacijent prvi put odluči za akrilatnu protezu, on momentalno pravi grešku, jer ako više nema zuba kost traži nešto drugo što će na nju prenositi sile žvakanja, a to jedino može biti implant. Proteza prenosi sile žvakanja na meka tkiva umesto na kost, pa kost ostaje bez prirodne stimulacije i postepeno se resorbuje (nestaje).
Najizraženiji gubitak alveolarne kosti nastaje u prvih godinu dana nakon vađenja zuba, čak do 50%, a resorpcija nastavlja i dalje, što vremenom dovodi do suženih i atrofičnih grebena. Kada se posle višegodišnjeg nošenja proteze pacijent odluči za implantate, često se ispostavlja da nema dovoljno kosti za ugradnju istih, te da je potreban nešto složeniji ALL ON 4 zahvat. Dugotrajno nošenje proteze, osim upala, dovodi i do drugih trajnih promena na desnima. Sluzokoža ispod akrilata postaje tanja i osetljivija, takođe komplikujući kasniju odluku u vezi implantskog rada.
Iako danas, zahvaljujući ALL ON 4 radu, čak i pacijent koji je dugo nosio protezu i dalje može da dobije implante, ipak sugerišemo da se neko implantsko rešenje odabere što ranije. Kao što smo objasnili, prvi razlog je očuvanje kosti, a drugi je vezan za kvalitet života, jer sa implantima su mogućnost žvakanja, govor i estetika na vrhunskom nivou. Ako pacijent može da priušti implantsko rešenje, ono nije samo prijatnije, već je dugoročno i isplativije, jer se duže nosi i eliminiše trošak na radove koji su neadekvatni(proteze) ili privremeni(mostovi).
ALL ON 6 rad
ALL ON 6 radovi i mostovi na implantima ne izazivaju upale desni kao akrilatne proteze, jer su drugačiji materijali, način vezivanja i način naleganja. Dok akrilatna proteza naleže direktno na sluzokožu i prenosi pritisak na desni, kod implantata se sila žvakanja prenosi direktno na kost, kao kod prirodnih zuba čiji koren ulazi u kost. Zubna keramika, koja je u kontaktu sa desnima, potpuno je otporna na mikroorganizme. Površina keramike je polirana i tačno oblikovana da naleže uz desni bez mehaničkog žuljanja, pa je rizik od crvenila i ranica višestruko manji.
Pored materijala, razlika je i u higijeni. Kod All-on-6 radova, most stoji iznad desni i prati njihov oblik, tako da se hrana uglavnom ne može zavući, osim u situacijama kada se higijena potpuno zapusti. Postoje posebne tehnike čišćenja – interdentalne četkice i oralni tuševi – te uz dobro održavanje pacijenti nemaju stalne infekcije i upale kao kod akrilata.
Upale koje se mogu javiti kod implantskih radova nisu iste prirode kao one koje nastaju ispod akrilatnih proteza. Kod ALL ON 6 rada ili mostova na implantima, desni nisu pod stalnim pritiskom i nema hronične iritacije, pa sam rad ne izaziva upalu. Međutim, ako pacijent potpuno zapusti higijenu, mogu da se nakupe naslage hrane i plaka oko implantata. To najpre dovodi do površinske upale desni oko implantata, a ukoliko se ni tada ne poboljša higijena, stanje može da napreduje do periimplantitisa, kada pored desni strada i kost oko implantata.
Druga situacija u kojoj se pominju upale oko implantata jeste period neposredno nakon ugradnje. Kao i kod svake hirurške intervencije, može se javiti blaga postoperativna upala – crvenilo, otok i osetljivost koji obično prolaze u roku od nekoliko dana uz standardnu terapiju i kontrole. U praksi, najvažnija razlika u odnosu na proteze jeste to što kod implantata nema hronične svakodnevne upale desni, već se problemi javljaju samo u dva navedena slučaja.
Nadamo se da smo uspeli da vam predočimo prednosti i nedostatke parcijalnih i totalnih proteza iz ugla zdravlja desni i kvaliteta života. Iako su plastične proteze promenile nabolje izgled starijih generacija u Srbiji, jer nije bilo tako davno kada je većina starijih ljudi bila barem delimično bezuba, one su ipak danas prevaziđeno rešenje. Proteza stvara iluziju rešenja, i dok pacijent shvati da ipak nije zadovoljan protezom i da mu je potrebno nešto drugo, izgubio je dragocene godine i uložen novac u nedovoljno trajne i komforne radove.
