Naučnici koji su pokušavali da istraže ovaj problem često su bili primorani da odustanu, jer su uvideli da ne postoji test kojim je moguće izmeriti da neko ima loš zadah iz usta i u kojoj meri, Koliko blizu mora da bude osoba koja oseća nečiji dah? Da li se smatra da problem ima neko čiji je zadah samo marginalno loš, tako da to samo partner oseća? Koliko je hrana koju je osoba uzela uticala na rezultate testa? Čak i kada se testovi obave, nemaju sve kulture isti stepen tolerancije na neprijatan zadah, niti svi laboranti jednako osetljiv njuh, tako da će neko oceniti da subjekt A nema loš zadah, a neko drugi će oceniti da ima.
I pored ovih problema, naučnici su sproveli nekoliko vrlo detaljnih istraživanja, tokom kojih su radili testove poput mirisanja daha subjekta dok osoba govori, mirisanja vazduha koji je subjekt izdahnuo u kesu, mirisanja pljuvačke, mirisanja vazduha koji se izduvava na nos i brojne druge testove. Ovi testovi praćeni su upitnicima za subjekte o tome da li su im druge osobe skrenule problem na loš zadah iz usta, kao i da li oni sami mogu da osete loš zadah kada stave ruku delimično preko usta.
Istraživanja su pokazala da loš zadah ima oko 50% osoba u SAD, ali samo oko 15% u Kini, što je definitivno potvrdilo da neke kulture, konkretno zapadna, imaju nizak prag tolerancije na loš zadah (ono što se u Kini ne smatra zadahom na zapadu se smatra). Do vrlo korisnih podataka došla su istraživanja među studentima stomatologije, u okviru su kojih su, pored testova, studenti razgovarali i sa prijateljima i pitali ih da li imaju loš zadah.
Ova istraživanja su posebno korisna, jer nam pružaju odgovor na pitanje da lii osobe koje imaju zdrave zube, kao što je slučaj sa studentima stomatologije, mogu imati loš zadah. Rezultati su pomalo iznenađujući, jer pokazuju da otprilike trećina osoba sa zdravim zubima ima loš zadah, i to nešto češće kod devojaka. Može se reći da su da je ovo gornja cifra, tj. da su studenti stomatologije bili strogi prema sebi, a verovatniji procenat je oko 25% za osobe sa zdravim zubima i čak do 50% (podatak iz SAD) za ostatak populacije.
Da li znamo šta izaziva neprijatan zadah? Jedan od glavnih krivaca su reaktivna jedinjenje supora (VCS, volatile sulfur compounds). VCS proizvode bakterije u ustima, a razlozi za prisustvo štetnih bakterija mogu biti sledeći, pojedinačno ili u kombinaciji:
Ono što izaziva smrad iz usta nisu same bakterije, već jedinjenja koja njihov metabolizam oslobađa, kao što je vodonik sulfid (H2S), a što je više bakterija prisutno u ustima i što kolonije bakterija duže žive u ustima, to je neprijatan miris jači. Bakterije koje se tek pojave nekoliko sati posle obroka nisu ni približno opsane po zube niti stvaraju loš zadah kao kolonije bakterija koje su dugotrajno u ustima.
Većina osoba preskače pranje jezika kada peru zube,međutim pranje jezika je potez koji najdirektnije smanjuje zadah, pre svega jutarnji zadah. Istraživanja su pokazala da osobe koje peru jezik pre spavanja povećavaju šansu da ujutru dobju pozitivnu ocenu na testu zadaha za čak 40%. Neka istaživanja pritom sugerišu da je daleko bolje ako se koriste čistači za jezik nego obična četkica, dok su druga došla do zaključka da razlika u efikasnosti u odnosu na četkicu i nije tako velika.
Za jutarnji zadah odgovorne su čestice hrane koje su se zadržale u ustima i pored pranja, a koje su se u međuvremenu već delimično razgradile i pale na jezik. Pritom, tokom spavanja usta se suše, što pomaže da se oko ovih čestica razviju bakterije. a svemu doprinose i čestice sluzokože koja se prirodno podmlaćuje, a odbačeni delovi epitela takođe padaju na jezik. Niži unos vode tokom dana, a posebno u satima pred spavanje značajno doprinosi akumulaciji bakterija na jeziku.
Osim večernjeg pranja, koje pomaže da se skinu stari slojevi bakterija, jutarnje pranje jezika je veoma efikasno za brzo otklanjanje zadaha. Loš zadah usled taloženja bakterija na jeziku tokom noći naziva se fiziološki halitosis, odnosno nije reč o oboljenju, kao kod pojave bakterija usled karijesa ili paradentoze, već o normalnoj fiziološkoj pojavi.
Osobe koje imaju zdrave zube i desni mogu dobrom higijenom zuba i, kao što smo videli, higijenom jezika, da eliminišu ili radikalno umanje loš zadah, Sa druge strane, osobe koje boluju od paradentoze teško mogu da pobegnu od neprijatnog zadaha, a jedini način da ga dovedu pod kontrolu je da sistemski priđu rešavanju dentalnih problema, veoma se posvete higijeni zuba i koriste sredstva za ispiranje usta. Čak nije potrebno ni da postoji paradentoza, jer već sa zapaljenim desni dolazi do eksplozije prisustva gram-negativnih bakterija koje proizvode jedinjenja sumpora. Kod osoba koje boluju od paradentoze veliki broj bakterija je takođe na jeziku, tako da se i njima preporučuje da peru jezik, ali i dalje prioritet mora biti na lečenju paradentoze.
Za pacijente koji boluju od paradentoze dobar prvi korak je pranje zuba waterpik uređajem, koji eliminiše sve naslage hrane oko zuba. Čak i na povučenima desnima neće se više stvarati bakterije u dovoljnoj meri da nastane zadah ako nema zapaljenja i ako su desni potpuno čiste. Za trajno rešavanje problema koriste se razne terapije, uključujući tretmane laserom, presađivanje sluzokože i podizanje linije desni prišivanjem, a iskustva iz naše ordinacije pokazuju i da Hollywood smile zahvat može značakno da uspori paredentozu, posebno da se se posle zahvata higijena održava Waterpik uređajem. Paradontalni džepovi predstavljaju poseban problem jer su idealno mesto za razvoj bakterija, međutm uz upotrebu interdentalnih četkica i konca i pored prisustva džepova moguće je održati kompletan prostor oko zuba čistim i umnogome rešiti problem zadaha, posebno ako se dobro čišćenje kombinuje sa korišćenjem sredstava za ispiranje usta.
Kao što smo već napomenuli, sredstva za ispiranje usta preporučuju se pre svega osobama koje imaju zapaljenje desni i/ili paradentozu, i to tek kada je prostor oko zuba dobro očišnjen koncem/interdentalnom četkcom i običnom četkicom, idealno Waterpik uređajem. Sredstva za ispiranje usta mogu koristiti i osobe koje imaju zdrave zube, međutim veliki deo stomatologa to ne preporučuje, kako sredstva za ispiranje usta ne bi naškodila korisnim bakterijama,. Kada zadah i dalje postoji i pored dobro opranih zuba, preporučuje se korišćenje sredstava za ispiranje usta. Istraživanja su utvrdila da sredstva za ispiranje usta zaista smanjuju učestalost lošeg zadaja među osoba sa zdravim zubima (studenti stomatologije), međutim, kao što smo napomenuli, postavlja se pitanje da li je duga upotreba ovih sredstava dobra za mikrofloru usta.
Sredstva za ispiranje usta koja zaista deluju moraju sadržati moraju sadržati jedinjenja CHX ili CPC. Osim što napadaju bakterije, kvalitetna sredstva za ispiranje usta razgrađuju i produkte metabolizma bakterija, jedinjenja koja stvaraju neprijatne mirise, tako da ne leče samo uzrok već eliminišu i posledicu. Skoro svi korisnici misle da sredstva za ispiranje usta deluju odmah, ali to nije tačno. Potrebno jer 3-4 sata da nivo VSC u ustima značajno opadne posle korišćenja sredstava za ispiranje usta, tako da korišćenje sredstva pred situaciju u kojoj korisnik očekuje da će razgovarati iz velike blizine sa više osoba ne može imati efekat, sem efekta maskiranja.
Kada se govori o maskiranju, misli se na jak, relativno prijatan miris ovih sredstava, koji se meša sa neprijatnim mirisom VSC, tako da miris postaje prihvatljiviji. Kao sredstva za maskiranje zadaha žvake ne igraju pozitivnu ulogu kao što se često misli, jer ne mogu zaista maskirati loš zadah, a mnogo bolji efekat maskiranja ima propolis, koji je inače pomoćno sredstvo za lečenje mnogih problema usta.
Iako oko 50% cele populacije i oko 25% osoba sa generalno zdravim zubima ima neprijatan zadah barem ponekad, često i oni koji nemaju problem zamišljaju da ga imaju. Dešava se da neko pomisli da ima stalno neprijatan zadah jer mu je jednom neko to rekao, ili da misli da je drugima neprijatno da budu u njegovoj/njenoj blizini nakon određene vrste obroka, To su obično osobe koje stalno pitaju ima li neko žvaku, jer su stalno u strahu da mogu imati neprijatan zadah.
Ako imate zdrave zube, nemate paradentozu i održavate adekvatnu higijenu, sa najmanje dva pranja zuba dnevno. sve su šanse da vaš zadah nije neprijatan, a ako niste sigurni uvek je dobro pitati bliske osobe. U slučaju da kažu da ponekad imate neprijatan zadah, predlažemo da kupite tečnost(boju) koja indikuje da li dobro perete zube, jer postoje velike šanse da je problem samo u tome što ne uklanjate sve naslage iz usta. Korišćenje konca je odlična navika, jer nakon korišćenja konca i uklanjanja zaglavljenih komadića moguće je daleko bolje očistiti zubre četkicom i to je za najveći broj osoba sve što je potrebno da bi predupredile pojavu lošeg zadaha.
