Zubne krunice razlikuju se po materijalima od kojih sačinjene, i, u manjoj meri, po načinu izrade. Sve krunice koje se koriste u savremenoj stomatologiji su keramičke, dok su se pre 2015. godine koristile i metalokeramičke. Bezmetalne krunice izrađuju se od cirkonijuma, tačnije od cirkonijum-dioksida (ZrO2), koji spada u grupu keramičkih materijala velike čvrstoće i ne treba ga mešati sa mineralom cirkonom, koji se koristi za bižuteriju. Reč je o oksidu cirkonijuma koji se, osim za veštačke zube, koristi i za veštačke dijamante i druge namene gde je potrebna velika izdržljivost. Moguće je izraditi zubne krunice i od legure zlata i titanijuma, što je opcija koja se već gotovo potpuno povukla iz prakse zbog visoke cene.
Krunice se mogu izrađivati ručno, u laboratoriji, ili u CEREC mašini, kakvu poseduje i naša ordinacija. Prednost izrade u laboratoriji je to što je moguće raditi manje i veće mostove od spojenih krunica, dok je prednost CEREC mašine brzina izrade, jer je krunica gotova za manje od 30 minuta, tako da pacijent može doći sa zubom koji ima nedostatak i otići sa krunicom, jer se sve završava tokom jedne posete. Prednost izrade u CEREC mašinama i drugim 3D sistemima leži i u tome što se krunica kreira na osnovu 3D skeniranja, garantujući maksimalnu preciznost.
U ordinaciji Cvejanović najčešće koristimo cirkonijumske krunice kod kojih se keramika nanosi preko cirkonijumske kapice, što obezbeđuje dugotrajnost i odličan izgled. Ponekad koristimo i monolitne krunice od jednog komada cirkonijuma, ali ove krunice su teške i umeju da odzvanjaju prilikom kontakta sa zubom iz suprotne vilice. U našoj zemlji uglavnom nema interesovanja za krunice od presovane keramike, koje se smatraju najlepšim i najsjajnijim tipom krunica, ali su krhke, jer nemaju cirkonijumsku osnovu, a popularne su uglavnom u Americi, gde se ceni vrlo blistav osmeh. Još jedna varijanta je cirkonijum sa keramikom samo sa prednje strane, što je veoma slično rešenje našem rešenju sa keramikom sferično postavljenom oko kapice. Taj tip krunice ne upotrebljavamo iako imamo uslove, jer nema značajnih prednosti.
Razvoj materijala u stomatologiji poslednjih dvadeset godina promenio je način na koji razmišljamo o trajnim protetskim rešenjima. Dok su se ranije kompromisi pravili između cene, čvrstoće i estetike, savremeni materijali omogućavaju da sve tri osobine budu objedinjene u jednom rešenju. Danas se intenzivno razvijaju visokoestetski cirkonijum nove generacije, unapređene litijum-disilikatne keramike i hibridni keramički materijali koji kombinuju otpornost i elastičnost. Posebno mesto zauzima monolitni cirkonijum visoke translucencije, koji uspeva da spoji izuzetnu mehaničku otpornost sa prirodnim prelamanjem svetlosti, čime se približava izgledu prirodnog zuba više nego ikada ranije.
Paralelno sa razvojem materijala, unapređuju se i CAD-CAM sistemi, preciznost 3D skeniranja i tehnike sinterovanja, što dodatno produžava vek trajanja krunica i smanjuje rizik od pucanja ili razcementiranja. Očekuje se da će u budućnosti dodatno napredovati i biokeramički materijali koji imaju još bolju interakciju sa mekim tkivom i alveolarnom kosti, uz minimalnu potrebu za uklanjanjem zubne supstance.
Krunice od pune keramike
Osim po sastavu, krunice se mogu razlikovati i po svom obliku i dimenzijama, pri čemu je najvažnije da pacijenti razumeju razliku između sledećih tipova krunica:
Šrafljene i cementirane krunice
Krunice na implantima mogu biti šrafljene ili cementirane. Šrafljena krunica se fiksira direktno za implant pomoću šrafa i može se relativno lako skinuti ukoliko je potrebna kontrola, popravka ili zamena. To je posebno važno kod većih radova i kod pacijenata koji ne dolaze često na kontrole. Cementirane krunice se vezuju za abatment pomoću dentalnog cementa. One nemaju otvor za šraf, pa estetski mogu izgledati potpuno homogeno, ali je njihovo uklanjanje komplikovanije i ponekad zahteva presecanje rada.
Krunice sa veštačkom desnima i bez njih
Kod pacijenata koji su izgubili veću količinu alveolarne kosti i mekog tkiva, krunice se izrađuju sa dodatkom roze keramike koja imitira desni. Na taj način se nadoknađuje izgubljeni volumen desni i postiže prirodniji prelaz između rada i desni. Kada su kost i desni očuvani, krunice se izrađuju bez veštačkih desni i tada se nastoji da kontakt između krunice i prirodne desni bude što precizniji i estetski prihvatljiviji.
Spojene i pojedinačne krunice
Više krunica može biti spojeno u most ili postavljeno pojedinačno kada stoje jedna do druge. Spojene krunice daju dodatnu stabilnost, posebno kada su zubi oslabljeni ili kada implant nosi veći broj zuba. Međutim, pojedinačne krunice omogućavaju bolju higijenu, lakšu eventualnu zamenu jednog segmenta i prirodniji osećaj pri žvakanju. Izbor zavisi od rasporeda zuba, kvaliteta kosti i dugoročnog plana terapije.
Tanje i deblje krunice
Debljina krunice direktno zavisi od količine obrušene zubne supstance i od materijala koji se koristi. Kada je zub minimalno oštećen i materijal dozvoljava veliku čvrstoću u tankom sloju, može se raditi tanja krunica uz manje brušenja. U situacijama kada je potrebno promeniti oblik, boju ili položaj zuba u većoj meri, krunica mora biti deblja, što podrazumeva i veće uklanjanje zubne supstance. Cilj je uvek postići balans između minimalne invazivnosti i dugoročne stabilnosti rada.
Ovo pitanje se vrlo često postavlja, ali odgovor nije jednostavan jer snaga i trajnost rada ne zavise primarno od toga da li su u pitanju pojedinačne krunice ili ALL ON 6 konstrukcija, već od biološke i mehaničke osnove na kojoj taj rad stoji.
Pojedinačna krunica na implantatu funkcioniše kao samostalna jedinica. Sila žvakanja prenosi se direktno na jedan implant i dalje na alveolarnu kost. Ako je implant pravilno postavljen, ako je kost dovoljno jaka i ako je prihvatanje implanta potpuno, pojedinačna krunica može podneti veoma velika opterećenja.
Sa druge strane, ALL ON 6 rad predstavlja povezanu konstrukciju koja raspodeljuje sile na šest implantata. Prednost takvog sistema je upravo u raspodeli opterećenja – umesto da svaki implant trpi silu samostalno, sile se dele i prenose kroz ceo most. To smanjuje rizik od preopterećenja pojedinačnog implanta, ali samo pod uslovom da su implantati pravilno pozicionirani i da je konstrukcija precizno izrađena.
Ako bismo uporedili snagu zagriza između dva segmenta ALL ON 6 rada i dva segmenta pojedinačnih krunica, u praksi se pokazuje da skoro ništa ne zavisi od same suprastrukture, odnosno od toga da li su krunice spojene ili ne. Presudan je kvalitet kosti, dubina i prečnik implanta, tip implanta, njegova površina, ugao postavljanja i broj implantata koji nose opterećenje.
