Važnost zubnih krunica za savremenu stomatologiju je ogromna, jer bismo bez krunica mogli samo da lečimo i popravljamo zube, ili da ih kozmetički doterujemo, bez ikakve mogućnosti da ponovo uspostavimo sve funkcije na mestima gde zubi nedostaju ili su veoma istrošeni. Zahvaljujući zubnim krunicama moguće je vratiti svaki zub u perfektno stanje, a krunice za zube u kombinacji sa implatima omogućavaju rehabilitaciju i za pacijente koji su potpuno bezubi, ili su na pragu da to postanu.
Krunica zamenjuje spoljni deo zuba, onaj kojim se hrana žvaće i koji je vidljiv. Ako su zubi istrošeni ali zdravi, u centru krunice ostaje prirodni zub, koji služi kao oslonac krunici i za nju je vezan cementom, tako da zajedno čine zub, na isti način kao i ranije dok je prirodna supstanca vršila ulogu koju sada vrši krunica. U slučaju da zub nedostaje, funkciju uporišta za krunicu preuzima implant, koji menja koren, dok abatment, koji se postavlja na implant, ostvaruje direktan kontakt sa krunicom.
Krunice od pune keramike, boja Bleach 2
Krunice mogu biti veoma tanke i postavljene preko zuba koji ima sačuvanu supstancu ali je neugledniji od okolnih zuba, kako bi se vratila uniformnost osmeha, ili se mogu postaviti preko samo malog preostalog dela zdravog zuba. Kada je reč o implantima,rad se planira na osnovu broja zuba koji nedostaju, ako nedostaje jedan zub, tada su rešenje jedan impalnt, jedan abatemnt i jedna krunica, a ako nedostje više zuba tada je dovoljno postaviti, primera radi, dva impalnta i kasnije tri ili čak četiri krunice na tim implantima, isto kao što dva zuba mogu nositi most od tri ili četiri člana.
Iz svih ovih razloga, situacije kada su pacijentu potrebne krunice su vrlo raznolike. Najčešće krunice postavljamo tokom implantskih radova i tokom potpunih restauracija osmeha zasnovanih na generalno zdravim ali istrošenim zubima. Kod pacijenata koji više vode računa o svojim zubima i koji su nešto mlađi, čest je i slučaj da se jedan zub koji je izgubio usled kvara znatan deo supstance pokrije krunicom, jer se veći nedostaci ne mogu zameniti plombama na način koji će zubu doneti trajnost i funkcionalnost. Međutim, te pojedinačne krunice su nešto ređi slučaj, jer se u našoj zemlji takve intervencije često odlažu i to više zbog ustručavnaja i neobaveštenosti nego iz materijalnih razloga.
U velikom broju situacija pacijent i doktor su pred dilemom – da li izvaditi zub koji je veoma istrošen i pored koga nema drugih zdravih zuba sa obe strane, pa zatim postaviti implant i krunicu ili krunicu postaviti preko veoma istrošenog zuba. Postavljanje implanta zahteva vreme i novac, ali sa druge strane postavljanje krunice na zub koji nije potpuno stabilan i nema dobru prognozu može takođe predstavljati rasipanje vremena, truda i novca. U tim situacijama najvažnije je da pacijent i doktor zajedno odluče šta je najbolje po pacijenta, jer kada se svi faktori saberu, uvek će se jedno rešenje pokazati kao bolje, posebno kada se uzme u razmatranje koji su ostali zahvati koji se rade.
Veoma često, krunice se kombinuju sa fasetama ili sa mostovima, zavisno od toga da li je reč o estetskom ili restaurativnom zahvatu. U oba slučaja krunice se savršeno uklapaju uz fasete ili most pored koga stoje. Sa druge strane, kada se krunica dodaje u niz prirodnih zuba, uklapanje će biti potpuno samo ako pacijent ima potpuno zdrave i prirodno bele okolne zube. Ako to nije slučaj, doći će do malog odstupanja u boji, što ne mora biti problem, budući da se krunice češće ugrađuju na bočnim zubima, koji se ne vide. Ako je krunica u vidljivoj regiji odstupanje se može svesti na minimum dobrom higijenom i uklanjanjem kamenca, ili eventualno beljenjem zuba.