Osetljivost zuba na nadražaje, kao što su osteljivost na hladno ili toplo, najčešće je znak povlačenja desni ili znak infekcije unutar zuba. Nešto ređe, razlog mogu biti i mikrofrakture zuba, plomba koja ima otvor ili karijes. Kada je razlog za povećanu osetljivost povlačenje desni, to nije alarmantno ako pacijent radi sve što može da očuva zdravlje desni, dok je u svim ostalim slučajevima najbolje odmah posetiti zubara.
Za razliku od bola u vilici, što je bila tema našeg prethodnog bloga, kada samo lekar može tačno da utvrdi uzrok bola, odnosno ista vrsta bola može biti simptom različitih problema, u slučaju osetljivosti zuba, za svaki tip osetljivosti postoji jedan najverovatniji uzrok.
U nastavku bloga posebno ćemo se osvrnuti na razloge za pet najčešćih vrsta osetljivosti:
Nećemo se posebno baviti načinima za otklanjanje osetljivosti, jer bi time otvorili nekoliko potpuno različitih tema, od lečenja korena do borbe protiv paradentoze. Važno je samo prepoznati kada je neka osetljivost razlog da odmah posetite zubara, a ostalo treba ostaviti zubarima. Pre nego što objasnimo koja vrsta osetljivosti je u vezi sa kojim problemom, razmotrićemo ukratko odakle bol dolazi u slučajevima osetljivosti zuba, jer način prenošenja bola je ključan za razumevanje osetljivosti zuba.
Vratićemo se još jednom na tekst o bolu u vilici, jer i u tom slučaju smo govorili o bolu u delu tela koji nema receptore za bol, budući da se radi o kosti. Tada smo videli da sama površina kosti poseduje nervne završetke, ali da bol ipak češće dolazi od okolnih tkiva, što onda osećamo kao bol u kostima, i to je situacija ne samo sa vilicom, već sa svim kostima u telu.
Međutim, zubi su u tom smislu drugačiji. Trigeminalni živac, koji spaja mozak sa licem i vilicom, ima jedan ogranak u gornjoj i jedan u donjoj vilici, kao i nerv u svakom zubu. Nerv ulazi u zub preko korena, grana se kroz pulpu zuba i završava se kada dođe do dentinskih tubula, koje prenose nadražaje iz spoljne sredine.
💡 Dakle kada zubar „vadi živac“ on ne uklanja živac zaista?
Upravo tako! Sada kada znamo šta je trigeminalni nerv, jasno je da kada zubar devitalizuje zub on ne „vadi živac“, već uklanja koren i pulpu, kao i nervne završetke u pulpi, i zatim ispunjava biokompatibilnim materijalom oslobođeni prostor. Glavna grana trigeminalnog živca i dalje ide ka tom zubu ali nema završetke i nailazi na taj veštački materijal, tako da više nema senzacija.
Prisustvo tubula je razlog zašto je zub tako osetljiv. Priroda se postarala da izuzetno precizno osećamo pritisak dok žvaćemo, kao i da zubi reaguju na nagle promene u spoljnoj sredini, i zato su tako osetljivi. Dok sama gleđ nema nikakav način za prenošenje signala, odmah ispod gleđi su tubule koje prolaze kroz dentin i prenose sve što deluje na zub kao senzaciju. Tubule su mikro cevčice ispunjene tečnošću, koje informacije o pritisku prenose hidraulički do nerava u pulpi.
Tubule povezuju pulpu i gleđ, prolazeći kroz dentin
Priroda nije „zamislila“ da krajevi tubula budu izloženi spoljnoj sredini, već da je preko njih sloj gleđi. Međutim, kako se životni vek duplirao za samo nekoliko stotina godina, došli smo u situaciju da povlačenje desni dovodi do izlaganja tubula u dentinu spoljnoj sredini, i to je razlog za osetljivost zuba na hladno i slatko, kao i delimično na toplo. Zubi koji su u prošlosti ispadali, sada se stomatološkim intervencijama dugo održavaju, i to su upravo zubi koji su osetljivi, jer zdrav zub nije osetljiv.
Osim što primaju informacije iz spoljne sredini, pa tako reaguju na pritisak ili hladnoću, nervi u zubima reaguju i na promene u samoj pulpi, i zato upala pulpe (pulpitis) izuzetno boli, kao i neki oblici karijesa. Isto važi i za početak nekroze pulpe, tako da će svaki proces u pulpi koji stvara pritisak na živac biti doživljen kao bol.
Osetljivost zuba potiče od izloženosti nervnih završetaka u pulpi nekoj promeni, bilo da je to promena u samoj pulpi ili nadražaj koji stiže preko tubula iz spoljne sredine. Važno je reći i da se neki spoljašnji nadražaji takođe percepiraju tako što posredno deluju na pulpu, ne direktno preko tubula. Na primer, ako postoji infekcija pulpe i taj zub udarimo tvrdim predmetom spolja, preko gleđi, osetićemo bol u zubu, jer vribracija čini da upaljena pulpa, koja već vrši pritisak na nervne završetke, dodatno pritisne te završetke. Ovde nema prenošenja nadražaja preko tubula, ali nadražaj iz spoljne sredine čini zub osetljivim zbog postojanja upale ili karijesa.
Kao što smo pomenuli, osetljivost zuba na hladno je najčešći vid osetljivosti zuba i uglavnom je rezultat povlačenja desni, ili, kod mlađih pacijenata, stanjivanja gleđi, a u oba slučaja rezultat je veća izloženost tubula promenama u spoljnoj sredini nego što je to slučaj kada postoji jak sloj gleđi preko dentina. Tubule su veoma osetljive na hladnoću, tako da i čaša vode iz vodovoda ili disanje na usta tokom hladnih meseci može da proizvede reakciju. U kontaktu sa hladnim jelom (sladoled), tečnošću ili vazduhom, tečnost iz tubula se izvlači ka spolja, ka delu zuba koji je ogoljen od gleđi ili je gleđ tanka, i to stvara smanjenje pritiska u pulpi, što se registuje kao kratak, oštar bol, koji nestaje čim prestane nadražaj.
Najčešće lokacije na kojima su tubule izložene su donji delovi bočnih zuba, gde su se desni povukle, i pacijent uglavnom tačno oseća da reakcija na hladno dolazi odatle. Kod mlađih pacijenata, osetljivost je obično pravilno raspoređena na više zuba, jer razlog nije povlačenje desni, već stanjena gleđ usled konzumacije gaziranih pića i kisele hrane. Oko 30. godine života pacijenti su najosetljiviji na toplo i hladno, jer već dolazi do stanjivanja gleđi ako je ishrana loša, a pulpa je još uvek veoma jaka i osetljiva. Kasnije u životu formira se sekundarni dentin koji ublažava nadražaje, a pulpa se kontraktuje, tako da pacijent koji je deceniju ili dve stariji može biti manje osetljiv od 30-godišnjaka.
Postoji više načina kako se može smanjiti osetljivost na hladno. Najjednostavnije rešenje su zubne paste za osetljive zube, koje obično sadrže „sensitive“ u nazivu. Te paste smanjuju osetljivost i efekat prestaje kada se ne koriste. One mogu biti dobro rešenje, ali važno je utvrditi da je osetljivost jedini problem, odnosno da je zub generalno zdrav i da je razlog izloženost tubula. U praksi, ako je izloženost mala, često posebne paste nisu ni potrebne, a ako je izloženost velika, uglavnom je potrebna posebna terapija za paradnentozu, tj. sama pasta nije rešenje.
Druga interesantna opcija, pored pasti, su dentalni sileri (zaptivači), što su specijalne smese koje se nanose na lokacije gde su tubule izložene i zadržavaju se na njima od nekoliko meseci do godinu dana. Ako procenimo da vam siler može pomoći, možemo ga koristiti tokom terapije, ali siler je pogodan samo kada je izloženost mala, a pacijenti nažalost obično ne dolaze tako rano.
Osetljivost zuba na toplo je veći problem od osetljivosti na hladno, jer signalizira da postoji problem unutar zubne pulpe. Dok hladnoća dovodi do izvlačenja tečnosti u tubulama ka spoljašnjosti zuba, toplota potiskuje tečnost ka pulpi. Ako unutar pulpe već postoji neki proces, povećanje pritiska u pulpi će dovesti do bola, i zato je reakcija na toplo najčešće direktan signal da postoji duboki karijes, pulpitis ili početak nekroze pulpe, što znači da je poželjno što pre posetiti zubara.
Kada hladnoća deluje na zub, to je brza mehanička stimulacija jednog nerva i zato je bol brz, oštar, ali ne previše jak. Sa druge strane, kada toplota deluje na tubule i one povise pritisak u pulpi, dolazi do bola koji nije momentalan, već tokom kratkog perioda jača i postaje veoma jak, pri čemu ne prolazi momentalno čim prestane nadržaj.
Da bi postojala oseljivost na toplo, potrebno je da nema mikropukotina u zubu, jer ako postoje, one će pomoći da se smanji pritisak i tako je moguće živeti sa upalom koje pacijent nije svestan. Iz tog razloga mikropukotine, koje nastaju kao posledica udarca ili kao posledica pojačanog korišćenja nekog dela vilice, uglavnom predstavljaju razlog osetljivosti na hladno, ali ne i na toplo.
Ako zub reaguje na toplo, zubar će brzo utvrditi da li postoji proces unutar zuba i šta god da je razlog moći će da eliminiše uzrok osetljivosti, bilo da je reč o uklanjanju karijesa, tretiranju upale ili čak devitalizaciji zuba. Iako je osetljivost na toplo veći problem nego osetljivost na hladno, to je problem koji se rešava u ordinaciji, dok je osetljivost na hladno manji problem koji pacijent vremenom sam uči da kontroliše. Kada je reč o tačnim temperaturama koje okidaju reakciju, obično su to temperature nešto ispod +10°C kada je reč o reakciji na hladno i temperature više od +50°C kada je reč o reagovanju na toplo.
Osetljivost na slatku hranu, koja sadrži sećere u većoj koncentraciji, deluje po istom principu kao osetljivost na hladno, jer smanjuje pritisak u tubulama, što dovodi do kratkotrajne bolne reakcije nižeg intenziteta, koja prolazi kada prestane nadražaj, odnosno kada je hrana sažvakana ili je pljuvačka razredila šećer.
Doduše, postoji razlika u mehanizmu reagovanja, zbog čega je reakcija na slatko sporija. Dok hladnoća momentalno privlači tečnost iz tubula i je vraća nazad čim se temperatura poveća, molekuli šećera privlače vodu jer reaguju sa njom i na taj način menjaju pritisak u tubulama. Pošto je reakcija sa šećerom hemijska, a ne fizička kao sa hladnoćom, efekat sporije nastaje i sporije nestaje, zbog čega bol u zubu od šećera često osetimo tek posle 2-3 zalogaja i prestaje tek desetak sekundi posle nestanka hrane iz usta.
Budući da u oba slučaja osetljivost postoji zbog izloženih tubula, osobe koje su osetljive na slatko skoro uvek su osetljive i na hladnoću. Međutim, osobe osetljive na hladnoću nisu uvek osetljive i na slatko, jer je za reakciju na slatko potrebna veća izloženost tubula ili duža izloženost, kao kada u ustima držimo bombonu. Tako, osetljivost na slatko je često znak većeg povlačenja desni nego osetljivost samo na hladno.
Kao i osetljivost na hladno, osetljivost na slatko može biti uzrokovana i kontaktom šećera preko stanjene gleđi, ne samo preko izloženih tubula, pri čemu pacijent uglavnom oseća da li nadržaj dolazi sa dna zuba (povučene desni) ili sa površine zuba (istanjena gleđ). Ono u čemu je osetljivost na slatko različita od osetljivosti na hladno je to što molekuli šečera mogu da prodru kroz mikropukotine, na način na koji hladnoća ne može. U tom slučaju šećeri mogu izvlačiti vodu direktno iz pulpe, a ne samo iz tubula, stvarajući veoma jak bol. Kada postoji dubok karijes, šećeri takođe mogu lako putovati do pulpe i izazvati jaku reakciju, dakle u svakom slučaju kada je zub na neki način otvoren to ćete znati po reakciji na slatko, bez obzira na to da li ste ikada ranije bili osetljivi na slatko. Ako je reakcija na slatko jaka, potrebno je što pre da se obratite zubaru.
Kao osetljivost na toplo, osetljivost na dodir je najčešće indikacija problema u srcu zuba, u pulpi. Toplota čini da raste pritisak u pulpi, čime upalni proces postaju očigledniji, jer se pritisak usled nedostatka prostora prenosi na nervne završetke. Isto tako, lupkanje po zubu prenosi vibracije kroz zub i čini da upaljeno tkivo pritiska nervne završetke, čime se stvara sličan bol. Kao i u slučaju reakcije na toplo, konkretan problem može biti upala pulpe (pulpitis), karijes, ili, ređe, nekroza pulpe, ali definitvno je reč o vrsti osetljivosti zbog koje je potrebno odmah posetiti zubara.
Osetljivost zuba na dodir može biti i posledica paradentoze, jer je kada zub više nije čvrsto fiksiran i pomeranja zuba utiču na okolna tkiva, pri čemu je bol pojačan ako su ta tkiva upaljena. Međutim, takav bol karakterističan je za 3. fazu paradentoze, kada se zubi uglavnom više ne mogu spasiti, odnosno ne može se uraditi ništa da se smanji njihova osetljivost, već treba početi sa planiranjem ALL ON 6 rada.
Zubi mogu biti osetljivi na dodir i posle povrede. Kada je privremeno nestabilan, zub boli na dodir iz istog razloga kao kada je nestabilan kod paradentoze. Razlika je u tome što se kod povrede okolna tkiva najčešće potpuno oporave, pa je bol zuba na dodir prolaznog karaktera.
Kada je reč o osetljivosti na pritisak, odnosno prilikom žvakanja tvrde hrane, to je obično signal nekog ozbiljnijeg problema, uključujući celu lepezu problema o kojima smo već govorili: pulpitis, duboki karijes, nekroza zuba, pukotine u zubu ili paradentoza. Može se dogoditi da zub ne reaguje na hladno, toplo, slatko ili dodir, ali reaguje na žvakanje tvrde hrane i zato nikada ne treba ignorisati bol pri žvakanju, jer postoji velika mogućnost da je u toku neki proces koji će dovesti do gubitka zuba ako se ne leči.
Osetljivost na pritisak čest je i kod neodgovarajuće plombe ili krunice, tako da čim osetite tu vrstu problema potrebno da se vratite kod zubara koji vam je ugradio plombu ili krunicu radi korekcije. Osetljivost prilikom žvakanje takođe može biti i signal za bruksizam, nesvesno stiskanje zuba noću, koje dovodi do oštećenja zuba.
Privremena osetljivost zuba nakon stomatoloških intervencija kao što su plombiranje ili skidanje kamenca česta je pojava i uglavnom nije razlog za zabrinutost. Nakon popravke karijesa i postavljanja plombe, zub može biti osetljiv na hladno, toplo, pritisak ili žvakanje — naročito ako je karijes bio dubok i blizu pulpe. Ova osetljivost obično traje nekoliko dana do dve nedelje i postepeno slabi. Kod skidanja kamenca, naročito ako su desni bile upaljene ili povučene, može se javiti slična osetljivost, jer se naglo otkrivaju površine koje nisu bile izložene spoljnim nadražajima. I ovde je reč o prolaznom stanju koje se povlači nakon par dana. Ukoliko se osetljivost ne smanjuje ili se pogoršava, treba se obratiti stomatologu, ali u većini slučajeva ovaj tip bola predstavlja normalan odgovor tkiva na nadražaj.
Beljenje zuba pomoću gelova u folijama postalo je popularna i efikasna metoda u novije vreme. Međutim, iako se ovakvo beljenje smatra bezbednim, skoro uvek dolazi do privremene povećane osetljivosti, posebno na hladno, tokom tretmana i neposredno nakon njega. Gelovi koji sadrže karbamid-peroksid ili hidrogen-peroksid prodiru kroz gleđ i dentin do pulpe, privremeno povećavajući protok tečnosti u dentinskim tubulama, što izaziva bolne senzacije. Osetljivost se najčešće javlja na prednjim zubima, i traje od nekoliko sati do nekoliko dana.
Za razliku od kućnog beljenje, ordinacijsko beljenje daleko ređe stvara osetljivost
Ako se beljenje ponavlja, ono će skoro sigurno povećati osetljivost zuba. Kada su zubi i desni potpuno zdravi, oseljivost može vremenom nestati. Sa druge strane, osobe koje imaju slabu gleđ, povučene desni ili su podložne karijesu, ne bi ni trebalo da pokušavaju izbeljivanje, jer mogu svoje već osetljive zube učitniti još osetljivijim. Ordinacijsko beljenje zuba je daleko sigurnije sa stanovišta osetljivosti zuba.
Dok smo tokom pripreme ovog bloga upoređivali savete različitih uglednih svetskih portala i klinika u vezi osetljivosti zuba, iznenadilo nas je to što se ponegde još uvek pominje da dugotrajna upotreba sredstava za ispiranje usta može oštetiti gleđ i time povećati osetljivost. Međutim, u realnosti takvih proizvoda više nema, jer nove formule ne sadrže štetne kiseline niti alkohol u koncentracijama koje bi mogle oštetiti gleđ. U ponudi su rastvori sa fluoridom koji pomažu u remineralizaciji zuba, zatim neki sa sastojcima koji ublažavaju upravo osetljivost (npr. kalijum nitrat), kao i antiseptički rastvori namenjeni eliminaciji bakterija za borbu protiv paradentoze, i nijedan od ovih tipova ne povećava osetljivost zuba.
Ipak, važno je ne preterivati sa svakodnevnim korišćenjem jakih antiseptika, jer oni mogu narušiti prirodnu mikrofloru usne duplje i pomoći razvoj otpornih bakterija, tako da treba biti oprezan, ali ne zbog opasnosti po gleđ zuba, već zbog zdravlja usta. Za osobe koje već imaju problema sa osetljivošću zuba, preporučuju se blagi, prirodni proizvodi, a ne snažni antibakterijski rastvori. Najčešće je dobro koristiti sredstva namenjena osobama čije se desni povlače, jer su ona blaga i smanjuju šansu za dalje povlačenje desni, čime se smanjuje i šansa za dalji razvoj osetljivosti.
Za kraj, pomenimo i da preterano snažno trljanje zuba tvrdom četkicom može dovesti do stanjivanja gleđi i povećane osetljivosti zuba. Sa mekim četkicama se to neće dešavati, tako da onima koji snažno trljaju zube preporučujemo prelazak na meke četkice, dok su za većinu pacijenata sa zdravim zubima najbolje medium četkice. Kada su četkice u pitanju, takođe je važno da ne koristite tvrde četkice ako su vam desni povučene, ali najvažnije je da ih menjate na 6 meseci, jer koja god četkica da je u pitanju, na njoj već posle par meseci mogu da se razviju sojevi bakterija potpuno otporni na ispiranje vrućom vodom, i zato je za zdravlje zuba, uključujući osetljivost zuba, menjanje četkica jednako važno kao pravilno pranje i daleko važnije od pitanja koji tip četkica koristite.
