Bol u vilici može poticati iz zgloba vilice, uha, zuba, nerava ili sinusa, a može čak i ukazivati na infarkt. Ako osetite bol, a za početak je najbolje posetiti zubara, jer stomatolog može da leči bar polovinu problema i da dijagnostikuje uspešno većinu onih koje leče drugi lekari.
Bol u vilici može biti indikator za oko 20 različitih oboljenja, poremećaja, povreda ili privremenih disbalansa, tako da je gotovo nemoguće samo na osnovu bola utvrditi zašto pacijent oseća bol. Pritom, bol se može manifestovati na najrazličitije načine, od povremenog pulsirajućeg bola do ukočenosti, i nekoliko različitih specijalista je potrebno da bi se pokrili svi mogući uzroci bola, ako uzrok nije odmah uočljiv. Kada su u pitanju uzroci vezani za stomatološke probleme, oni se lako dijagnostikuju i nisu opasni, međutim bol koji ima kao osnovu biološke (zarazne bolesti), neurološke i vaskularne promene, može biti simptom ozbiljnog problema, i zato ćemo u nastavku razmotriti sve moguće razloge za bol u vilici, uz savete kome lekaru je potrebno obratiti se u zavisnosti od vrste bola.
Bol u vilici može biti iznenadan ili se javiti postepeno, na jednoj ili na obe strane
Iako je na prvi pogled evidentno šta je vilica, pre nego što pređemo na pitanja kakav bol može biti i šta može da znači, hajde da vidimo šta sve vilica obuhvata, odnosno šta sve može da boli. Gornja vilica (maksila) i donja vilica (mandibula) se veoma razlikuju, jer je gornja nepokretna a donja je pokretna, i to je slučaj sa svim sisarima. Donja vilica je jedina pokretna kost u glavi, i ona je povezana na temporomandibularni zglob (u nastavku TMZ), koji se spaja sa slepoočnom kosti lobanje. Tu je i više mišića, među kojima su neki namenjeni otvaranju i zatvaranju, a neki pomeranju donje vilice u svim pravcima. Trigeminalni živac, koji ima svoju granu u gornjoj i donjoj vilici, ključni je živac u vilici, a tu su i brojni krvni sudovi i limfni čvorovi, mahom povezani sa zubima. Deo vilice u kom su smešteni zubi naziva se alveolarna kost i ona poseduje udubljenja predviđena za svaki zub, a sami zubi fiksirani su u tim udubljenjima paradontalnim ligamentom, koji služi i za amortizaciju. Svaki od ovih elemenata vilice može biti izvor bola, a bol je naravno najjači tamo gde je uticaj na živac najizraženiji.
Ovo je svakako zanimljivo pitanje. Često možemo osetiti bol u nekom delu tela za koji smo sigurni da dolazi iz kostiju, bilo da je u pitanju stara povreda, bol u leđima ili bol u vilici. Sama kost ne poseduje nervne završetke, tako da ne može biti izvor bola, međutim spoljašnji sloj kosti, periost, poseduje nervne završetke, kao i tkiva koje se nadovezuju na kost. Ta okolna tkiva šalju nam informacije koje tumačimo kao bol u kostima i obično je to tumačenje tačno, jer povređena ili dislocirana kost će proizvesti pomenutu senzaciju. Međutim, i mnoge povrede i promene na okolnim tkivima, kao što su ligamenti, možemo osetiti kao bol u kostima, a kao bol u kostima možemo doživeti i spazam ili upalu okolnih mišića. Ukratko – sama kost ne može „boleti“, i u kontekstu vilice uglavnom je bol u vilici indikator problema u nekom od tkiva vezanih za vilicu, a ne u samoj viličnoj kosti. Kada su u pitanju npr. kosti ruke, bol koji osećamo u kostima su tačniji indikator problema sa samim kostima, ali u slučaju vilice, razlog za bol su uglavnom problemima sa zglobovima, mišićima ili nervima.
Kako bismo što više suzili krug potencijalnih uzroka bola u vilici, od pomoći je ako razložimo da li bol obuhvata samo jednu stranu vilice (levu/desnu) ili obe strane. Razmotrimo zato prvo neke od tipičnih problema koji češće mogu dovesti do bola samo sa jedne strane vilice, mada podela nije tako oštra, i svaki problem može se manifestovati sa jedne ili obe strane glave.
Temporomandibularni zglob (TMZ)
Najčešći razlog za bol u vilici su povrede ili pomeranje TMZ, ključnog zgloba koji povezuje donju vilicu sa ostatkom glave. Problemi sa TMZ češće nastaju samo sa jedne strane glave, a mogu se manifestovati kroz ukočenost, otežano pomeranje vilice i bol pri pomeranju, krckanje ili kliktanje zgloba, glavobolje, a može se manifestovati i kroz promenu položaja donje vilice, što će se onda manifestovati kroz škrgutanje zubima ili prestanak uklapanja zuba u gornjoj i donjoj vilici (malokluzija).
Problemi sa TMZ takođe se mogu osetiti kao generalni bol, bilo u predelu vilice, lica ili vrata. Interesantno je da nauka tek istražuje šta sve može dovesti do problema sa TMZ, ali ono što je definitivno poznato jeste da se radi o vrlo osetljivom zglobu, čiji se rad lako može narušiti, često i naizgled sitnom povredom, pa čak i prolongiranim stresom. Srećom, TMZ se može vratiti u pravilan položaj i funkciju promenom navika i uvek se savetuje da se prvo pokuša sa kućnim lečenjem. Među dokazano uspešnim metodama su privremeni prelazak na meku hranu, smanjenje otoka korišćenjem leda, odmaranje vilice i smanjenje stresa. Jedna od komplikacija koja može biti posebno bolna je trizmus, što su grčevi mišića na TMZ, i to je komplikacija zbog koje se daju lekovi, pre nego što se razmotre mogućnosti za lečenje, jer je trizmus veoma bolan.
Važno je pomenuti i da bol u zglobu vilice može biti rezultat škrgutanja zubima, tako da osobe koje nisu svesne da noću škrguću zubima, ako već ne primete abraziju, ponekad za svoj bruksizam saznaju nakon što se požale na bol koji potiče iz TMZ. Kao što ćemo videti sada kada pređemo na dentalne probleme, moguća je i obrnuta situacija, da bruksizam izazove teškoće sa TMZ.
Često pacijenti saznaju da imaju bruksizam tek kada se požale na bol u vilici. Rešenje je zaštita za zube koja se nosi noću.
Sledeći po učestalosti među problemima koji izazivaju bol u vilici su problemi o kojima se brinu stomatolozi, i to su tipovi problema koji su takođe nešto češći samo sa jedne strane vilice. Bol u vilici može biti izazvan različitim stomatološkim problemima, među kojima su duboke šupljine, apscesi, rast umnjaka i paradentoza. Ako se karijes proširi do dubljih slojeva zuba, često će uzrokovati bol u vilici, jer upala može zahvatiti okolna tkiva. Apscesi, odnosno jake infekcije koje se javljaju u potpornom tkivu, mogu izazvati intenzivan bol u vilici i zubima, koji se širi i na okolna tkiva zbog nakupljanja gnoja. Rast umnjaka jednako može dovesti do bola u vilici, jer zubi koji se probijaju kroz desni često uzrokuju pritisak na okolne strukture, pa time i bol u desnima i vilici. Paradentoza takođe može uzrokovati bol u vilici zbog oštećenja ligamenata i alveolarne kosti.
Pored ovih stanja, malokluzija i bruksizam takođe mogu uzrokovati bol u vilici. Malokluzija, odnosno nepravilno poravnavanje zuba, može stvoriti napetost u mišićima za žvakanje, što izaziva bol u vilici. Bruksizam, odnosno noćno škripanje zubima, može oštetiti zube i uzrokovati bol u vilici zbog stalnog pritiska na zglobove i mišiće. Sve ove probleme na različite načine tretiramo u ordinaciji Cvejanović, na načine koji su prilagođeni problemu, od noćnih folija za bruksizam, preko plombi za karijes, do dubinskog lečenja korena zuba u slučaju apscesa. Svi dentalni problemi se lako dijagnostikuju tokom pregleda i odmah se počinje sa lečenjem.
Iz tog razloga, uvek kada imate bol u vilici, treba početi od posete zubaru, jer će zubar odmah otpisati sve sada pomenute probleme ako nema njihovih naznaka, kao i neke srodne, koje zubar ne leči ali može da konstantuje, što će pomoći da pronađete pravog specijalistu za vaš problem, npr. neurologa ili kardiologa.
Anatomija uva: spoljašnje, srednje i unutrašnje uvo
Otološki problemi mogu se često manifestovati kao bol u uhu i vilici zbog blizine slušnog sistema i elemenata vilice, posebno TMZ. Tipičan primer je upala srednjeg uva, kod koje se bol može proširiti prema vilici i delovati kao zubobolja ili bol u TMZ. Sličan efekat može izazvati i upala Eustahijeve tube, naročito kada dolazi do pritiska iza bubne opne. U nekim slučajevima, pacijenti se prvo obrate stomatologu misleći da je problem u zubu ili vilici, iako je uzrok zapravo u uhu.
Pređimo sada ne neke od problema koji se češće javljaju sa obe strane vilice, i leve i desne, uz podsećanje da je to samo okvirna podela i da se svaki problem može manifestovati i sa obe strane i samo sa jedne strane.
Iako smo već pomenuli da osećaj bola ne može dolaziti iz samih kostiju, sa izuzetkom površinskog sloja, oboljenja kostiju mogu se manifestovati kao bol u vilici, iako posredno, zbog narušavanja funkcija do kojih dolazi zbog koštanih oboljenja. Recimo, osteoporoza može uticati i na viličnu kost. Gubitak gustine kostiju u vilici smanjuje stabilnost zuba i čini da se sile prilikom žvakanja prenose na druga tkiva, zbog čega se javlja bol u vilici, a isti mehanizam na delu je i kod paradentoze, koju smo spomenuli među stomatološkim problemima.
Artritis često zahvata temporomandibularni zglob, što može izazvati osećaj bola u vilici. Iako se najčešće povezuje sa starijom populacijom, promene na TMZ-u mogu se javiti i ranije kod osoba koje su izložene hroničnom opterećenju TMZ, na primer kod bruksizma. Reumatoidni artritis može se manifestovati i na TMZ-u, iako je to ređe nego kod velikih zglobova. U tom slučaju često se javljaju simetrični bolovi u vilici i ograničenost pokreta, međutim u tim situacijama pacijent već unapred zna da boluje od artritisa i zna šta je uzrok bola u TMZ.
Sunusi se nalaze sa obe strane nosa i iznad nosa
Problemi sa sinusima mogu izazvati bol u vilici, jer je gornja vilica u kontaktu sa sinusima. Sinusi služe da filtriraju i vlaže vazduh koji se udiše, a kada dođe do upale sinusa (sinusitis), to može uzrokovati bolove koji se osećaju kao bol u vilici, iako problem nije u vilici. Bol se može osećati u prednjem delu lica, a ponekad se može čak pogrešno interpretirati kao bol u zubima, jer su gornji zubi direktno povezani sa maksilarnim sinusima.
Takođe, sinusitis može uzrokovati i osećaj težine u prednjem delu glave, zapušenost nosa, bol prilikom naginjanja ili fizičkog napora. Budući da se upala sinusa leči antibioticima ili drugim metodama, bol u vilici izazvan sinusitisom obično nestaje nakon izlečenja upale. Kod osoba koje imaju hronične probleme sa sinusima, bol u vilici će se često manifestovati, iako u blažem obliku, a i u ovom slučaju pacijent će uglavnom unapred znati da je za bol u vilici odgovoran njegov/njen hroničan problem, slično kao sa artritisom.
Zarazne bolesti poput zauški, tetanusa i osteomijelitisa takođe mogu izazvati bol u vilici. Zauške pogađaju pljuvačne žlezde, izazivajući bol i oticanje u predelu ispod ušiju, što može dovesti do bola u vilici. Tetanus, iako danas manje prisutan zbog vakcinacije, takođe vodi do ukočenosti i bola u vilici. Osteomijelitis, kao bakterijska infeksija koštanog tkiva, može takođe izazvati bol u vilici, iako je, srećom, ta bolest retka. Pacijenti često pitaju šta su simptomi upale vilične kosti i generalno se može čuti termin „upala vilične kosti“ u razgovorima, međutim tada se uglavnom misli na osteomijelitis ili na upalu temporomandibularnog zgloba, jer upala vilice kao dijagnoza ne postoji.
Veoma su česti udarci u predelu glave koje nedeljama i mesecima kasnije prati bol u vilici. Udarac u komad nameštaja prilikom saginjanja ili pad mogu voditi povredama vilice koje na prvi pogled nisu ozbiljne, i većina osoba neće tražiti pomoć lekara, međutim ako bol traje duže od 30 dana, moguće je da je došlo do naprsnuća. U tim slučajevima najčešće je dovoljno odmarati vilicu i lekari će retko pribegavati postavljanju gipsa, ali uvek kada bol dugo traje neophodno je posetiti lekara i napraviti snimak glave, čak i kada ne postoje nikakve druge tegobe. Glava je u toj meri osetljiva da nikada ne treba ignorisati bol bilo koje vrste, i to je upravo razlog zašto u hitnoj pomoći lekari uvek prvo pitaju da li je došlo do udarca u glavu, i kada to nije slučaj, oni daju pacijentima manji prioritet nego ako je došlo do udarca u glavu.
Grane trigeminalnog živca na obrazima prenose senzacije iz vilice
Trigeminalna neuralgija je neurološki poremećaj koji uzrokuje iznenadne, ozbiljne bolove u predelu lica, posebno u regijama koje se nadovezuju na trigeminalni živac. Ovaj nerv je odgovoran za senzacije u licu, uključujući oči, usta i nos. Bol je obično oštar, i može biti izazvan čak i žvakanjem ili dodirom. Najčešći uzrok trigeminalne neuralgije je kompresija trigeminalnog nerva, kada krvni sudovi pritisnu živac. Trigeminalna neuralgija uglavnom se vezuje za starije pacijente. Neurološki bol u vilici može biti posledica glavobolja, međutim tada je pacijent uglavnom svestan da ima jake glavobolje i već razmatra ili je prihvatio neki tretman.
Iako su uzroci bola u vilici obično mnogo manje ozbiljni, u nekim izuzetnim slučajevima bol može biti simptom ozbiljnijih zdravstvenih problema. Na primer, bol u vilici može ponekad biti znak predstojećeg infarkta. U tim slučajevima, bol može biti praćen nelagodnostima u grudima, kratkoćom daha, mučninama ili znojenjem. Takav bol obično se širi na gornji deo tela, uključujući ruke, vrat i vilicu, što je specifičan simptom kod srčanih problema, i tada treba odmah pozvati ili otići u hitnu pomoć.
Takođe, iako se radi o veoma retkim slučajevima, bol u vilici može biti uzrokovan malignim oboljenjima, poput raka vrata ili kostiju. Ove bolesti obično izazivaju bol koji postepeno raste i nije ograničen samo na vilicu, već može da se širi i na okolna područja. Iako su ovi uzroci veoma retki, važno je biti svestan njihovog postojanja i obratiti se lekaru ako bol u vilici ne nestane ili se pogoršava tokom vremena, kako bi se isključili ozbiljniji zdravstveni problemi.
Kao što smo videli, bol u vilici može imati u toj meri različite etiologije, da je nemoguće dati univerzalne savete kako se treba postaviti ako bol traje. Veoma često će biti u pitanju upala sinusa, udarac ili pritisak na TMZ usled stresa i bol će jednostavno proći sa vremenom, posebno ako pacijent uspostavi generalno zdrav ritam života.
U mnogim situacijama poseta zubaru je najbolji potez, jer stomatolog može sa sigurnošću da dijagnostikuje barem 50% problema koji mogu biti razlog za bol u vilici i može odmah dati terapiju ili barem dati savet kod kog specijaliste treba otići. Vilica je u neposrednom dodiru sa vrlo osetljivim tkivima glave i stoga bol u vilici treba tretirati za nijansu ozbiljnije nego recimo bol u leđima ili zglobovima, jer uvek postoji šansa da je reč o ozbiljnijem problemu, pri čemu ovde mislimo na povrede TMZ i druge česte probleme, ne na malignitete, koji se veoma retko otkrivaju preko bola u vilici.
Ovo je bio naš prvi blog u kome smo se posvetili problemima koji su samo polovično u domenu stomatologije, ali verujemo da imamo pravo na to, jer bol u vilici ima tako širok spektar mogućih uzroka i u većini slučajeva potrebno je što pre obratiti se lekaru. Dobro je da se o ovim problemima govori i kada izlazimo iz svoje najuže ekspertize, jer osnovna edukacija pacijenata je dužnost svih lekara, bilo da su stomatolozi ili lekari drugih specijalnosti.
